“DOŽIVELA SAM PAKAO, NISAM IMALA ŠTA DA JEDEM!” Velika ispovest Kraljice Skadarlije

Uoči Vaskrsa dotakla nas je jedna topla ljudska priča, koja sasvim sigurno nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Naša sagovornica je nekome poznata kao Vivijen, nekome kao Vivien Kurtović, a stekla je i laskav nadimak – Kraljica Skadarlije.

Odmah na početku smo svakako želeli da saznamo šta za Vivijen znači Vaskrs:

Ustupljene fotografije

– Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik. Za mene je bitan jer ću da ga provedem pod Ostrogom sa pogledom na zvezdano nebo. Želja da me mine.

Nakon životnih izazova kroz koje ste prošli, koliko vam je vera pomogla da pronađete mir?

– Vera je za mene oslonac i spas. Kada Hrista stavimo na prvo mesto, sve u životu ide kao treba. Ja sam pronašla svoj mir. Kroz veru i kroz muziku, još je ostala udaja i deca…

Poznati ste kao Kraljica Skadarlije, kako je nastala ta veza između vas i tog mesta?

– Pevam i sviram violinu u isto vreme i ljudi to vole na Skadarliji. Prozvali su me Kraljicom jer Skadarliji treba nešto novo, osveženje. Stranci su mnogo galantni što se bakšiša tiče, a ja sam u jednom restoranu četiri dana, ali i drugim slavnim boemskim mestima u Skadarliji. Ja sam hodajuća emocija jer sve radim iz srca, i kada pišem pesme, mnogo su lične, jer publika voli istinu, publika oseti, zato je svaka moja pesma istinita priča i emocija koju prenosim ljudima. Publika voli iskrenost, prirodnost i spontanost. A to sam ja. 

Ustupljene fotografije

Početkom godine ste imali zdravstvene probleme. Da li ste u tim trenucima više nego ikad osetili podršku vere ili ljudi oko sebe?

– Doživela sam pakao i nepravdu, ali je Bog veliki i naravno da sam imala podršku i iz svega izašla jača nego ikada jer sam uvek bila veliki borac!

“Nisam imala šta da jedem”

Šta biste poručili ljudima koji prolaze kroz slične izazove?

– Poručila bih svima da nikada ne prestaju da veruju, da vole život, da ga žive punim plućima, i da vole jedni druge. Bog svima namesti samo je bitno verovati. Ja volim život i ispunjen mi je svakim danom.

Kada sam izašla iz bolnice nisam imala prebijene pare i šta da jedem. Otišla sam u Versko dobrotvorno starateljstvo da doniram garderobu i videla sam da ima kuhinja za gladne, pa sam sela da jedem. Ubrzo sam upoznala dosta ljudi koji su mi pružili šansu da dođem da volintiram i pomognem. Ja to radim iz srca. Šaljem sms za gladne na 2844, doniram garderobu, kada imam novac, doniram za projekte, i pozivam sve ljude da se priključe, dobro delo čini čoveka. Svi smo mi isti od krvi i mesa. Uživam u tome. Srce mi je puno. 

Uvek sam bila neko ko je mislio na dobrobit sveta, i smatram da svi imamo neki put koji nam Bog otvara, tako da sam srećnija kada nekom pomognem, i kada nekome izmamim osmeh na lice i učinim dan lepšim a to upravo čini dobro delo a dobro delo je čudo koje dva srca čini srećnim.

Vera je vratila na pravi put

Da li smatrate da umetnici imaju posebnu odgovornost da pomažu zajednici i da li je dovoljno ljudi sa estrade uključeno u pomoć ugroženima? 

– Umetnici su neko ko krasi ovaj svet i treba naravno da podstaknu druge da čine dobro delo, što se tiče estrade, pozivam celu estradu da se uključi u Versko dobrotvorno starateljstvo, da pokažu drugima i da daju primer, svojim ponašanjem da se pomogne najugroženijima, jer ima toliko ljudi kojima je pomoć potrebna. Svi su dobrodošli.

Šta pripremate u Starateljstvu za Vaskrs, kako će izgledati proslava za najosetljivije članove društva?

“>

VDS

Pogledaj galeriju