“DRŽALI SU ME U PODRUMU, OŠTEĆEN MI JE SLUH”! Velika ispovest Mladena Mijatovića, progovorio o Dei i novoj partnerki

Voditelj Mladen Mijatović u velikoj ispovesti za “Blic” je progovorio o svim aktuelnostima iz svog života.

– Svako ima neki svoj ritam života i način života. Meni posao direktno diktira kako ću da živim, kada ću da ustanem, kada ću da legnem, kada ću da jedem, kada ću sa nekim da se vidim ili da se ne vidim – kaže on i dodaje:

“>

Pogledaj galeriju

e-stock/I. DOBRIČIĆ

“>

Pogledaj galeriju

youtube.com/ Emisija Premijera/ printscreen/TVPink/

“>

Pogledaj galeriju

Antonio Ahel/ATAImages

“>

Pogledaj galeriju

Printskrin/RTV PINK

“>

Pogledaj galeriju

Instagram.com

“>

Pogledaj galeriju

– Ovih dana ima poprilično posla, to je svakodnevica. Volim svoj posao i nije mi teško, bez obzira koliko to čudno zvučalo da radim svaki dan, svaku noć i da budem non-stop onlajn i spreman za akciju i za pokret. S obzirom na to da ove godine ću napuniti 56 godina, daće Bog, nisam se umorio i jednostavno ne da mi ne pada teško, nego željan sam uvek akcije.

– Veoma često se posao odražava na moj privatan život zato što nisam gospodar svog vremena, ali ja sam se opredelio za ovaj posao, za ovakav način života, za reportera i novinara, urednika Crne hronike. I tu nema pardona. To je prioritet, sve drugo trpi. Niko me na to nije primorao, niti me primorava, isključivo je lična odluka.

– Nisam imao u životu u profesionalnoj karijeri dva ista identična ili slična događaja. Gotovo svakodnevno sam u situaciji da gledam sve ono što je najstrašnije, a to je smrt ljudi koji su uglavnom nastradali, izgubili život zbog nečije tuđe nemarnosti, greške, sa umišljajem ili bez umišljaja. Ljudi, deca nezavisno od uzrasta i od pola koji nisu to zaslužili da im se dogodi. To su teške i strašne ljudske sudbine. Često se događa da razmišljam o poslu i kući zato što je to prirodno. Ipak sam ja, kao i svi, čovek od krvi i mesa i neke situacije, naročito teške, preživljavam i kasnije, ali šta da se radi – rekao je on i dodao:

– Ne pijem tablete za smirenje. Do sada nijednu nisam popio. Pijem zbog visokog krvnog pritiska svako jutro jednu tabletu, po dogovoru i preporuci lekara ništa na svoju ruku, već sam bio na jednom kontrolnom pregledu i tada je ustanovljeno da imam visok krvni pritisak i da nije ništa strašno i da se to može regulisati kroz svakodnevne terapije.

Kako kaže, noćnih mora nije bilo.

– Ne, noćne more zato što ja volim da spavam, ali, malo spavam i onda kada zaspim, zaspim kao top. I nemam pojma šta se događa, dok me neko ne probudi – kaže on, ističući da su okolnosti bile takve da je razgovarao i sa stručnim licima.

– Nisam bio ciljano tim povodom, ali bio sam na nekim sistematskim pregledima koji su zahtevali preglede stručnjaka medicinskih različitih profila, tako da sam bio podvrgnut i pregledima te vrste.

– I ja sam čovek od krvi i mesa. Možda to sve tako izgleda, ali ima tu verovatno dobar deo i genetike, a opet za to je zaslužan i način života van ovog profesionalnog života zato što se trudim da se što češće ili redovnije se bavim fizičkom aktivnošću, treningom. Trudim se kada imam vremena da pročitam neku knjigu koju volim, da uživam u sportskim prenosima i sportskim događajima. To je ono što me ispunjava, naravno uz druženje sa iskrenim i pravim prijateljima i sa porodicom – kaže on ističući da veliku podršku ima od porodice:

OVAKO JE MLADEN MIJATOVIĆ IZGLEDAO U MLADOSTI: Pojavila se fotka s početka karijere, da li biste ga prepoznali? (FOTO)

– Veliku podršku imam od članova porodice i drago mi je da su me roditelji vaspitali na pravi način. A opet ono što je važno, to je ta podrška porodice. Imam rođenog brata, bratanca, bratanicu, snajku, zatim isto još nekoliko bliskih članova porodice, sestru, pošto je jedna jedina ovaj stavljam ovoga puta ističem. Svako od njih se bavi nekim svojim poslom, niko nije u medijskom svetu, ali smo svi jedni drugima velika podrška u svakom trenutku. Ranije su više strepeli roditelji za mene. Otac je pokojni, već 12 godina, ali logično je da se roditelj uvek brine za svoje dete, nezavisno od toga koliko roditelj ima godina i koliko dete ima godina. Dete je uvek dete, roditelj je uvek roditelj. Brinuli su se, sada manje, ali ne bio im ja u koži.

Mladen je za pomenute medije otkrio i da li je bilo trenutaka kada se borio za svoj život i bezbednost.

– Nekoliko puta sam bio u ozbiljnim bezbednosnim nekim problemima, ali svaki put su oni prevaziđeni i rešeni bez nekih ozbiljnih posledica. Rizik ovog posla kojim se ja bavim je ponekad ugrožena bezbednost fizička, ali dobro. Šta je tu je. To mi je posao – rekao je on, ističući da je nekoliko puta bio životno ugrožen, ali nikada nije pomišljao da odustane od svog poziva:

– Ne, ne. Ovo je način mog života i opredeljenje i veoma sam zadovoljan i svojim poslom i svojim životom.

– U profesionalnoj karijeri sam doživeo i preživeo više tih teških situacija u kojima sam direktno bio bezbednosno ugrožen. Tokom NATO bombardovanja, dakle, otprilike u ovo vreme, prilikom bombardovanja zgrade Generalštaba u centru Beograda oko mene je bilo stradalih ljudi, ubijenih, poginulih i veliki broj ranjenih ljudi kojima sam ja u tom trenutku pomagao da se prebace kolima hitne pomoći i vatrogasnim vozilima do Urgentnog centra. Dakle, mnogi su od njih i moji prijatelji koji su ostali invalidi. Tada je meni oštećen neznatno sluh nakon detonacije, ali nisam imao direktnu fizičku povredu. Druga situacija, ne znam sad tačno po godinama, ali 2001. godine u maju, izveštavao sam za Studio B za koji sam tada radio. U kopnenoj zoni bezbednosti i tada, to jest tog dana su naše snage bezbednosti eliminisale jednog od vođa paravojne terorističke organizacije kosovskih Albanaca koja je delovala na tom prostoru. I ja sam svojim poslom bio na terenu i tada su me zarobili saborci tog teroriste, takođe teroristi, kosovski Albanci. Bilo je tu još nekoliko medijskih ekipa, svestranih ekipa. Držali su nas izvesno vreme u jednom podrumu. Pregovarali su i na kraju su nas pustili. Ne znajući da se među svim tim strancima nalazi i jedna srpska ekipa. Dakle, uspeli smo nekako kolega i ja s kojim sam radio da se izvučemo. Nije bilo nikako prijatno zato što su oni bili izuzetno negativno nastrojeni zato što su naše snage eliminisale njihovog saborca i vođu te terorističke organizacije – rekao je on i dodao:

– I imamo još jednu situaciju otprilike u istom periodu. Izveštavao sam sa tog ratnog područja. U tom trenutku sam se nalazio u nekoj, nekom uslovno rečeno improvizovanom bunkeru. Nije to klasičan bunker, ali improvizovana neka građevina koja je predstavljala bunker sa našim snagama bezbednosti i u jednom trenutku smo pretrpeli direktan pogodak. Ručni raketni bacač je udario u taj, tu građevinu i dvojica policajaca koji su bili pored mene zajedno s našom, nas desetak je bilo tu, je ovaj povređeno, odnosno povređeno, ranjeno. Oni su prevezeni u bolnicu, a ja sam ostao tu. Treba se čuvati i ne treba izazivati sudbinu – rekao je on, pa se osvrnuo na svoju vezu:

– U svakoj vezi mora da postoji obostrana, neću reći ljubav, to se podrazumeva, ali obostrano razumevanje za nečiji posao, lični život, navike, hobije, interesovanja. I partneri mora da se prilagođavaju. I da na taj način grade zajednički svoju budućnost – rekao je on i priznao:

– U prošlosti sam se trudio, u sadašnjosti se trudim da svim svojim u tom trenutku aktuelnim partnerkama da pružim sve, obezbedim sve što mogu, da se prilagodim, da se predstavim onakav kakav jesam. Bez laži, bez prevare, bez foliranja, bez krajnjih i loših namera, već da se prihvatimo onakvi kakvi jesmo, da se prilagodimo i da učinimo da nam zajedno život bude lepši i bolji.

On je otkrio i šta on ceni kod druge strane.

– Cenim neposrednost i otvorenost i iskrenost. To je ono što je osnovno. Dakle, imamo da kažem problem, kao i sve veze neku situaciju zategnutu i tako dalje, ali ništa ne treba gurati pod sto, već sesti, razgovarati i treba biti otvoren i iskren. Sve može prevazići i svaki problem rešiti ukoliko ima dobre volje.

Jedan od najtežih životnih trenutaka je bio i momenat kada je njegova bivša partnerka Dea Đurđević imala saobraćajnu nezgodu.

– Da, upravo tako. To je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu i ono što je važno u celoj priči, to je bilo u februaru 2019. godine, prošlo je sedam godina. Dea se kako sam i očekivao, naravno prvenstveno, uh, psihički, a zatim i fizički dobro oporavila. Neverovatno je. Sad pričam šta su lekari tada rekli koji su je videli u kakvom stanju je došla u bolnicu i kakve je povrede zadobila, pošto je ležala na Vojnomedicinskoj akademiji. Lekari su rekli da je ona imala takozvane ratne povrede i svaka i pojedinačna povreda je potencijalno u velikom procentu smrtonosna. Ona je imala niz tih pojedinačno smrtonosnih povreda, ali je zahvaljujući svom umu, volji, uz naravno apsolutno veliku stručnost medicinskog osoblja sa Vojnomedicinske akademije i sa Kliničkog centra uspela sve to da preživi i prebrodi. Tako da, evo, sad očekuje i lepe vesti – rekao je on, da je bez obzira na to što je tada bio njen partner, uvek izveštavao objektivno:

– Meni je to posao i ja sam izveštavao sasvim normalno o celom događaju i uz to da sam se držao isključivo činjenica šta se dogodilo. Na osnovu zvaničnog saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojnomedicinske akademije, bez nekih detalja koji bi mogli da ubrzaju istragu koja se vodila o tom slučaju – rekao je on, a potom i otkrio da li planira proširenje porodice:

– Ne razmišljam mnogo unapred zato što nikad ne znam šta me čeka danas ili sutra, već sam isključivo fokusiran sa jedne strane na posao, a sa druge strane, kako sam i rekao, na druženje i na život sa istinskim i pravim ljudima sa kojima sam, hvala Bogu, okružen i u čijem društvu uživam.

S obzirom na to da je Željko Mitrović prošle godine najavio otkaze, Mladen je za “Blic” otkrio i da li se plaši za svoje radno mesto:

– Ne plašim za svoje radno mesto, već se trudim da u svakom trenutku dam pun doprinos da medijska kuća u kojoj radim Pink medija grupa i televizija Pink budu dominantni i najbolji na tržištu. U tome imam veliku podršku Željka i Milice Mitrović, Gorana Gmitrića kao glavnog i odgovornog urednika i podršku velikog broja koleginica i kolega iz svih sektora naše medijske kuće. Veoma zadovoljan i ponosan što radim tu gde radim i što radim ovaj posao i što radim u jednom zdravom kolektivu, gde se zna neki red i gde vlasnici koji su privatnici vode računa o svojim zaposlenima na različite načine. Ne govorim direktno kroz platu, već na neke i druge načine.

BONUS VIDEO: