Duška Vučinić o bombardovanju 1999, kolege stradale na njen rođendan

Vladana Jokić

Novinar redakcije Blic Zabava
Diplomirani novinar

NATO agresija iz 1999. godine ostavila je duboke ožiljke i još uvek živi u sećanjima mnogih Srba.

Priča Duške Vučinić o njenoj hrabrosti i porođaju tokom ratnih dejstava privukla je pažnju svetskih medija poput BBC-a i CNN-a.

Prošlo je 27 godina od NATO agresije, a rane iz tog perioda i dalje su duboko urezane u sećanja. Za poznatu voditeljku Dušku Vučinić, proleće 1999. godine nosilo je posebnu, dvostruku težinu, dok su širom zemlje odjekivale sirene i padale bombe, ona se pripremala za najvažniju životnu ulogu, rođenje deteta.

Iako su radno mesto Duške Vučinić i njen komšiluk bili pod direktnom pretnjom, a 16 njenih kolega sa RTS-a tragično izgubilo živote, sudbina je udesila da baš njena ispovest odjekne daleko van granica Srbije i dođe do svetskih medija poput BBC-ja i CNN-a.

Te kobne noći, 23. aprila 1999. godine, u 2 sata i 6 minuta iza ponoći, zgrada RTS-a pogođena je tokom emitovanja vesti, ostavivši iza sebe razorne posledice i nezapamćenu tugu. Dok je strahovala za goli život u neposrednoj blizini meta napada, Duška se borila da sačuva mir zbog bebe. Njen sin Aleksa, čije je rođenje proteklo uz svetlost sveća i zastrašujuće detonacije, danas je uspešan pilot.

Prisećajući se neizvesnosti iz tih dana, voditeljka objašnjava kako je i sama bila iznenađena sopstvenom smirenošću u tako strašnoj situaciji:

– Bila sam u sedmom mesecu trudnoće kada je počelo bombardovanje. Progesteron je učinio svoje te sam bila dosta smirena. Iznenađujuće za moj temperament. Realnost je ipak demantovala taj subjektivan osećaj. Bilo je spekulacija na temu koji su to objekti u Beogradu mete vazdušnih napada. Između ostalih, Sava Centar gde je bila tv Treći kanal, televizija na kojoj sam tada radila, zgrada Politike koja se nalazi 500 metara od moje kuće na Kopitarevoj gradini i zgrada RTS-a, moje takođe radno mesto, 100 metara vazdušnom linijom od porodične kuće u kojoj sam živela – ispričala je Duška.

“Najgore se dogodilo 23. aprila”

Najgore se ipak dogodilo tog 23. aprila. Na dan mog rođendana. Jeziva detonacija me je nešto posle 2 sata iza ponoći bukvalno zbacila sa kreveta, rasuto staklo od prozora, svuda po sobi, a onda muk, tišina… Nedugo zatim sirene vatrogasnih kola. Od tog trenutka do danas, neizbežno pitanje: Zašto? Zašto 16 nedužnih ljudi, predivnih kolega nema više.

Moj 23. april više nikada nije bio “taj moj divan dan”. To je datum koji me iznova i iznova vraća u noć jezivih slika, jauka, bola…

Porodila sam se u maju 1999. Najlepši trenutak u životu žene za mene je bio, najblaže rečeno, dramatičan. Grafitne bombe su uzrokovale nestanak struje u celom gradu. U porodilištu, takođe. Mrkli mrak, huk aviona i svetla farova samo jednog automobila. Onog u kome sam bila ja, spremna da na svet donesem dečaka, Aleksu.

Danas, Aleksa je pilot. Momak čije je rođenje počelo uz svetlo sveće, detonacije i strah majke koja se mesecima radovala tom prvom nežnom zagrljaju sa svojom bebom – prisetila se.

Dve godine nakon tragedije koja je zadesila našu zemlju i zaposlene na Javnom servisu, njena hrabrost i specifična pozicija u kojoj se našla tokom rata privukli su pažnju uticajnih stranih televizija. Kako je otkrila, do saradnje je došlo potpuno neočekivano:

– Dve godine od bombardovanja tv ekipa BBC-a stiže u Beograd kako bi napravili reportažu o posledicama tog besmislenog sumanutog čina agresije. Nisu me planirali za sagovornika. U pripremama nisu znali ni ko sam, niti da postojim. Sticaj okolnosti, po mene srećnih, doveo ih je do mene. Idealan sagovornik, novinarka, a ujedno i majka koja se porodila tokom bombardovanja, rekli i promenili ceo koncept stavivši moju priču u fokus. Iskoristila sam svoju priliku i izgovorila zapitne rečenice onima koji su prouzrokovali patnju jednog naroda. Ne samo BBC, već je i CNN preuzeo priču, njima nepoznate žene iz zemlje Srbije – prisetila se voditeljka.

U bombardovanju 23. aprila, živote su izgubili: Jelica Munitlak šminker, Ksenija Banković video-mikser, Darko Stoimenovski tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović tehničar u masteru, Dragorad Dragojević radnik obezbeđenja, Dragan Tasić električar, Aleksandar Deletić kamerman, Slaviša Stevanović realizator, Siniša Medić dizajner programa, Ivan Stukalo realizator, Dejan Marković radnik obezbeđenja, Milan Joksimović radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović, tehničar u masteru, Slobodan Jontić monter, Milovan Janković, precizni mehaničar i Tomislav Mitrović, režiser programa.

(Mondo)