Evropjesma najavila kraj države: 20 godina od skandala zbog odluke ko će predstavljati Srbiju i Crnu Goru na Evroviziji

Najpopularnije muzičko takmičenje na svetu, Evrosong, često je dovođeno u vezu sa zakulisnim radnjama, a organizatori su optuživani da se ne ocenjuje kvalitet pesama, već da se pobednici proglašavaju po političkoj liniji. Zakulisnih radnji bilo je i na nacionalnim takmičenjima na kojima se birala pesma za Evrosong.

Te 2006. godine takmičenje je obilovalo sjajnim pesmama i izvođačima. Ljubitelji „Pesme za Evroviziju“ ovaj izbor ocenili su kao najbolji ikada, a kako i ne bi kada su nastupali: Flamingosi, Ana Nikolić, Ivana Jordan, Marija Šerifović, Jelena Tomašević, grupa Negativ, Knez, Ognjen Radivojević, Elitni odredi i Marčelo, „No Name“, Stefan Faddy, Bojan Delić.

Umesto da takmičenje prođe u najboljem redu uz navedeni kvalitet izvođača, izbor za predstavnika Evrovizije pretvorio se u ozbiljan politički skandal.

Da bi stvari bile potpuno jasnije, moramo da se vratimo dve godine ranije, na izbor predstavnika za Evrosong 2004. godine. Kako su državu tada i dalje činile dve republike – Srbija i Crna Gora – trebalo je napraviti sistem izbora jednog zajedničkog predstavnika. RTS je organizovao popularnu „Beoviziju“, a RTCG „Monteviziju“. Najbolje plasirani učesnici ovih takmičenja sastajali su se u finalnom festivalu Evrop(j)esma, koji se naizmenično održavao jedne godine u Beogradu, a druge u Podgorici, gde se birao konačni predstavnik za Evroviziju.

Sistem glasanja bio je takav da je u njemu učestvovalo osam članova žirija – po četiri iz obe republike – dok su glasovi publike predstavljali devetog člana. Svako od njih davao je poene favoritima po evrovizijskom sistemu bodovanja od 1 do 12. Ovo je bio sjajan sistem… ili ipak nije, što će se ubrzo pokazati.

Prva Evrop(j)esma prošla je regularno. Takmičenje je održano u Beogradu, a ubedljivi pobednik bio je Željko Joksimović sa pesmom „Lane moje“. Naša država tada je prvi put poslala predstavnika posle 12 godina, tokom kojih nismo učestvovali zbog sankcija, ratova i napete političke situacije.

Foto: youtube

Godinu dana kasnije, na Evrop(j)esmi u Podgorici, pobeđuje grupa „No Name“ sa pesmom „Zauvijek moja“, ispred Jelene Tomašević sa pesmom „Jutro“. I ništa tu ne bi bilo čudno i sporno dok se ne pogleda konačna tabela.

Foto: Vikipedija / screenshot

Uvidom u bodovanje bilo je evidentno da nijedan član crnogorskog žirija nije dao nijedan poen srpskoj favoritkinji Jeleni Tomašević, dok su svi članovi srpskog žirija regularno ocenjivali i crnogorske pesme. To je bila generalna proba za ono što će godinu dana kasnije uslediti. Međutim, kako se takmičenje tada održavalo u Crnoj Gori, bez prisustva publike, nije imao ko da se žali, a sve se završilo javnim kompromisom: „Prošle godine išao je takmičar iz Srbije, ove ide iz Crne Gore i svi srećni i zadovoljni.“

Politička klima pred Evrop(j)esmu 2006. bila je izrazito napeta. Državna zajednica bila je na klimavim nogama, odnosi između dve republike postali su zategnuti, kraj zajednice se već nazirao, a referendum o nezavisnosti Crne Gore bio je zakazan za 21. maj te godine.

Prema rezultatima lokalnih takmičenja, favoriti srpske strane bili su Flamingosi i Luis sa pesmom „Ludi letnji ples“ i Ana Nikolić sa pesmom „Romale, romali“, dok su crnogorski favoriti bili Stefan Faddy sa pesmom „Cipele“ i grupa „No Name“, koja je zauzela drugo mesto.

Foto: Ana Nikolić / youtube

To veče počelo je sjajno – dobri izvođači, kvalitetna muzika, vesela publika – ali sve do trenutka kada je počelo glasanje. Iako su srpski članovi žirija regularno ocenjivali pesme, kao i prethodne dve godine, crnogorski žiri, kao i godinu ranije, nije dao nijedan poen srpskim favoritima.

Tenzično je bilo na sceni Sava centra, gde su se članovi žirija međusobno optuživali za krađu, tražili da se takmičenje preispita i ponovi, dok je već uzavrelu atmosferu dodatno podgrevala publika, koja je postajala sve besnija. Kada su se bodovi izbrojali, konačni zbir značio je da će Srbiju i Crnu Goru ponovo na Evrosongu predstavljati grupa „No Name“, kao i godinu dana ranije.

Foto: Vikipedija / screenshot

“Ovo je zemlja čuda”

Tada nastupa pravi haos. Kada je voditeljski par pozvao pobednike da se pojave na sceni i još jednom otpevaju pobedničku pesmu, publika, već besna zbog, kako su smatrali, unapred dogovorenog scenarija, izviždala je i terala predstavnike Crne Gore sa scene povicima: “Lopovi”, “Napolje” i “Hoćemo Flamingose” nakon čega su se oni povukli.

Na scenu su zatim (ne)očekivano stupili Flamingosi, koji su završili na drugom mestu. Oni menjaju početak svoje pesme, koji je glasio: „Kalispera, slušate pobedničku pesmu Evrosonga 2006. godine“, u: „Dobro veče, šta da radimo?” sležući ramenima, dok publika glasno aplaudira.

Foto: youtube/boxy / youtube

Ceremoniju je odjavio Boda Ninković sada već čuvenom rečenicom: „Ovo je zemlja čuda“, što je možda i najbolji opis cele ove „igranke“.

Ono što je započelo u Sava centru bio je samo deo predstave, odnosno prvo poluvreme. Haos se nastavio i narednih dana u javnosti. Sazivane su vanredne konferencije za medije, mahalo se papirima, srpska strana povlačila je bodove crnogorskim takmičarima I tražila da se takmičenje ponovi, dok crnogorska strana za to nije htela ni da čuje. Pisala su se saopštenja i žalbe, a kraj je odsvirala Evrovizija odlukom da Srbija i Crna Gora te godine ne pošalju predstavnika na popularno takmičenje, što je moglo da povuče i teže sankcije, uključujući dugogodišnju suspenziju. Međutim, takve posledice izbegnute su referendumom održanim dva meseca kasnije, kada je Crna Gora proglasila nezavisnost.

Da stvar bude jasnija, finale Evrovizije bilo je zakazano za 20. maj, veče uoči referenduma o odvajanju Crne Gore, kada bi trebalo da vlada predizborna tišina i kada je zabranjen svaki vid političke propagande. Crnogorska strana, svesna te činjenice i potencijalne prilike, navodno je pokušala da to iskoristi. Scenario u kojem veče pred glasanje narod Crne Gore na Evrosongu gleda domaći bend koji u finalu izvodi pesmu sa rodoljubivim motivima delovao je idealno. Prema nezvaničnim informacijama koje su tada kružile, pominjalo se i da bi tekst pesme mogao biti revidiran i dopunjen dodatnim nacionalnim simbolima, ali do realizacije nije ni došlo, jer se sve završilo diskvalifikacijom predstavnika Srbije i Crne Gore.

I danas se ovaj izbor za pesmu Evrovizije prepričava i smatra svojevrsnim režiranim uvodom u kraj državne zajednice, koji je usledio dva meseca kasnije.