Farmaceutkinja otkrila koje lekove nikada ne bi uzimala

Ugledna britanska farmaceutkinja Debora Grejson upozorava da hiljade ljudi godinama piju lekove koji im više nisu potrebni, trpe ozbiljne neželjene efekte i razvijaju zavisnost — a da toga nisu ni svesni. Kako kaže, pacijenti često dobijaju terapije bez jasnih uputstava kako da ih bezbedno prestanu koristiti, kao i bez redovne provere da li im ti lekovi uopšte više trebaju, piše Daily Mail.

„Ljudi veruju svojim lekarima i očekuju da će propisati najbolje, ali retko ko bude upozoren na posledice. Neželjeni efekti su često sakriveni u sitnom slovu, bez objašnjenja“, kaže Grejson. Ona ističe da je neumereno i dugotrajno prepisivanje lekova bez kontrole preraslo u tihu epidemiju.

Terapija ne sme da traje zauvek

Kako navodi, pritisak na zdravstveni sistem i navika da se problemi „rešavaju tabletom“ doveli su do toga da se lekovi propisuju češće nego ikada.

„Svaki lek nosi rizik – od nuspojava, preko zavisnosti, do ozbiljnih simptoma odvikavanja. Pacijenti i lekari to prihvataju zdravo za gotovo. Slaba kontrola terapija je tempirana bomba za javno zdravlje.“

Zato poziva pacijente da sa lekarima razgovaraju o tome da li im lekovi koje godinama koriste još uvek zaista trebaju i da li postoje bezbednije alternative. Nijedan lek, kaže, ne bi trebalo uzimati „zauvek“ bez jasnog plana.

Najopasniji lekovi prema farmaceutkinji

1. Opioidni analgetici (kodein, tramadol)

Veoma brzo stvaraju zavisnost — nekad i za samo nekoliko dana. Dugotrajno korišćenje vodi ka povećanju tolerancije, jačoj potrebi za dozom i bolnim simptomima odvikavanja.

2. Statini

Iako pomažu muškarcima koji su već imali srčani udar, kod zdravih ljudi njihova korist je pod znakom pitanja. Nuspojave uključuju bolove u mišićima, umor, povećan rizik od dijabetesa tipa 2, pa čak i retko oštećenje mišića koje može ugroziti bubrege.

3. Antidepresivi

Sve češće se prepisuju, a pacijenti često nisu upozoreni na jake simptome ustezanja, koji mogu biti pogrešno protumačeni kao povratak depresije. Dugotrajna upotreba može izazvati debljanje, nesanicu, probavne tegobe i seksualne probleme.

4. Gabapentin i pregabalin

Lepak za neuropatski bol, ali izuzetno ovisnički. Izazivaju pospanost, pad koncentracije, probleme sa ravnotežom i gubitak pamćenja. Odvikavanje traje nedeljama, nekad i mesecima.

Čak ni kreme nisu bezopasne

Steroidne kreme, koje se koriste za kožne upale, mogu pri dugoj upotrebi izazvati stanjivanje kože i tzv. sindrom ustezanja — koža postaje crvena, bolna, suva i iritirana, često gore nego pre.

Lekovi za želudačnu kiselinu — skriveni problemi

Inhibitori protonske pumpe (poput omeprazola), iako efikasni, dugoročno smanjuju želudačnu kiselinu do nivoa koji remeti probavu i apsorpciju vitamina i minerala.

To može dovesti do:

• manjka B12 i magnezijuma,
• anemije,
• problema s pamćenjem,
• grčeva u mišićima.

Neka istraživanja povezuju ih čak sa povećanim rizikom od demencije, srčanih bolesti i osteoporoze. Problem je i „rebound“ efekat — žgaravica se vraća još jače čim se pokuša prestati sa uzimanjem.

Laksativi — pomoć koja lako postaje zavisnost

Dugotrajno korišćenje može „ulijeniti“ creva, pa organizam prestane da funkcioniše bez njih.

Zatvor bi, naglašava Grejson, trebalo rešavati prehranom bogatom vlaknima i unosom dovoljno vode, a ne tabletama kao prvim izborom.