Filip Mitrović je već u detinjstvu voleo muziku, ali je roditejima pomagao i oko stoke: “Štala nedovršena, stojim i nastupam”

Pevač Filip Mitrović gost je emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje večeras u 22.15 sati a u kojoj otvoreno govori o svom detinjstvu, muzici i tome kako je sam sebi bio i publika i kritičar.

Filip Mitrović u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” otvoreno govori o tome kako je u nedovršenoj štali stajao i pevao dok mu je mikrofon imitiriao menjač od automobila. Ipak, iako danas obožava da ode u svoje rodno mesto, u jednom trenutku morao je da ode iz njega.

Filip Mitrović je detinjstvo proveo u mestu Vrba u okolini Kraljeva. Tu je živeo sa porodicom, majkom, ocem i četiri godine mlađim bratom. Vrba danas u njemu budi lepe osećaje.

– Uvek neki lep, sentimentalan osećaj. Najviše mi proradi čulo mirisa, zapravo. Uvek kada pomislim na Šumadiju osećam negde u sebi taj miris pokošene trave, kiše, zemlje, svega onako nečeg najčistijeg. To će zapravo uvek ostati neki najlepši osećaj kada pomislim… Sada iz ove perspektive je najlepši osećaj, nije uvek bio, iskreno – kaže Filip pred kamerama Blic televizije.

U Filipovoj porodici niko se nije bavio muzikom. Rastao je u jednoj harmoničnoj porodici. Tata i mama su bili u vrlo skladnim odnosima, ali su bili veoma zauzeti.

– Moram da vam kažem odmah na početku da je njima sada 31. decembra, za novogodišnju noć bilo 35 godina braka. Ja im ovom prilikom ovako javno čestitam – sa osmehom kaže Filip i nastavlja o tome koliko su roditelji bili zauzeti i koliko su baka i deka brinuli o njemu i bratu:

– Pa možemo slobodno reći da su nas na neki način hajde da kažem odgojili. Nisu bili toliko zauzeti roditelji da nismo provodili vreme sa njima, ali kada se radi, kada je vreme inflacije, kada je vreme ono ’90. dosta vremena smo provodili sa njima.

Umeo je kao mali da pravi šou za sebe

Filip kaže da je voljeno dete svojih roditelja, da je voleo i da dobije brata kada je bio mali pa je tako i ljubio mamin stomak dok je bila trudna. Danas je veoma povezan sa svojom porodicom.

Od malih nogu Filip je voleo da se bavi muzikom, umeo je sam da napravi šou u sobi. Umeo je istovremeno da bude i publika i voditelj i pevač. Tada kao da je video svoju budućnost.

– Ne znam čemu bih to pripisao osim sudbini i mislim da, reći ću vam samo da, prvo pamćenje i sećanje koje imam kao nekog malog deteta ili recimo bebe ili bilo čega je lampica crvena na radiju na kome su išle dečije uspavanke, zapravo najlepše bajke sveta. Znam da me je ta crvena lampica uvek fascinirala. Uvek mi je nekako evo i sada dok gledam u crvenu lampicu ispred sebe uvek mi daje neki signal da se tu dešava nekakva uloga, da si ti u nekoj ulozi nečega. Baš sam zaljubljenik u sve vezano za medije, baš volim medije. Uvek mi je to bilo interesantno. Tako da sam ja kao klinac ono dok su moji dole u dnevnoj sobi oko Nove godine uz ne znam novogodišnji program, znate već kako to ide, ja sam pravio svoj TV šou. I pišem scenario kad se šta najavljuje… – priča Filip.

Bio je tada sebi u publika i ktiričar.

– Pa evo sad kad razmišljam nekako sam samom sebi bio i publika – kaže Filip.

“Sve je model”

U vrtiću je od jedne devojčice dobio šamar kada joj je poklonio ogrlicu, kasnije je postojala još jedna simpatija, a danas kaže da je sve zapravo bilo po modelu mame i tate.

– Pa ja mislim da je sve model. Verujte mi da se ja često i dan-danas sa 34 godine igram psihologa i trudim se da istražujem ljude, rendom ljude, koje možda ni ne poznajem u prostoru kada se nađemo da im na osnovu govora tela ili recimo ponašanja ili recimo pogleda ili držanja, nekog stava, komunikacije pokušavam da otkrijem. Mislim da je taj model otac majka i sklad ili ono potpunom opozitu jedna jako ključna stvar u životu svih nas. Kada razmišljam šta je ono što sam, što se tiče te emotivne strane, uvek vrlo želeo to je bilo, ono što su mama i tata, da ti zaista posle 35 godina braka sa nekim ležiš na krevetu i maziš se i voliš. Mislim kao češkanje, maženje, držanje za ruku, kupovina cveća, poklona ili bilo čega i da mama dolazi sa posla i ne postoji šansa da se ne poljubi sa tatom. To mi je nekako uvek bilo nešto što sam tražio i nešto čemu sam težio – kaže Filip Mitrović.

Jaka veza sa porodicom

Filip ima veoma jaku vezu sa svojom primarnom porodicom.

– Mnogo je lep osećaj kada u svakom trenutku ovde sada figurativno ću se izraziti mogu i osećam se kao da, da se obruši sve ovo ovde na mene ili da 20 ljudi krene fizički da nasrne na mene, ja osećam tu snagu jer znam da tamo negde postoji neko ko će me uvek uzeti uz sebe u naručje i čuvati, šta god da se desi – kaže Filip na šta se profesorka nadovezala da je to “lepa oaza sigurnosti, primarne porodice, ali ujedno i obaveza da sekundarna bude otprilike takva”, A Filip na to kaže:

– Verujte mi da ne osećam tu odgovornost kakva će biti sekundarna. Nekako imam osećaj da ono što je pravo mora da dođe kada je naša energija usmerena u to.

Pomagao roditeljima oko stoke

Filip je živeo u poljoprivrednom domaćinstvu, roditelji su zaposleni, imao je i poljoprivredne aktivnosti, tačnije porodica se bavila, a bavi se kako i sam ističe i danas stočarstvom, na pitanje profesorke kako je pravio balans kao dečak između tih porodičnih obaveza i obaveza u školi, Filip kaže:

– Doslovno, probudim se, uradim šta treba, okupam i odem u školu. Nekako sam od samog starta prihvatio i moji roditelji isto tako funkcionišu. Oni su ljudi rada i moraš da budeš, moraš da doprinosiš. I slažem se da je to tako i mislim da svako od nas treba da ima svoju svrhu u jednoj zajednici. I dan-danas izuzetno mi se pali crveni alarm kada sam u društvu ili u prisustvu ljudi koji su recimo sad u mom poslu, ja imam bend i nastupam i radim, ako primetim da bilo ko ima taj neradnički sindrom to je ono što ja prosto… Volim da radim i stalno nešto radim.

Posle osnovne škole Filip je upisao ugostiteljsku školu. U tom periodu kaže da nije bio u nekoj bitnoj emotivnoj vezi.

– Ne, moram da vam kažem da sam bio apsolutno i samo usmeren u muziku i u taj deo kreativni da sam od malih nogu, vratiću se na sekundu samo na onu temu koju smo završili, osnovna škola, štala koja nije dovršena bez krova, ja koji stojim i sa menjačem od fiće, nastupam i držim svoj nastup – priča Filip.

Nikada nije bio prvi

U osnovnoj školi nastavnica muzičkog je prepoznala talenat koji Filip ima. Slala ga je da predstavlja školu na festivalima. Osvajao je drugo, treće mesto, u “Prvom glasu Srbije” je bio peti i jednom prilikom je izjavio da nikada nije bio prvi.

– Pa mislim da, opet ponavljam, da sve to ima nešto svoje. Mislim da nam Bog uvek da onoliko koliko smo u tom trenutku sposobni da iznesemo. Ja mislim da bilo kakva od tih stvari recimo prvog mesta u takvim nekim periodima nije bio dobar za mene zato što ne bih znao da se nosim sa tim. I definitivno sam svaku lekciju u životu… – kaže Filip i dodaje:

– Mislim da mi je pripadalo to što nisam dobio, ali mislim da teret svega toga nije dobar.

Na konstataciju profesorke da je teško održati tu tako visoku poziciju i da ovaj prostor ipak pruža mogućnost da napreduje, Filip ističe:

– Apsolutno, ali malo zna da pritisne i malo zna da onako stvori taj jedan loš osećaj kada ljudi iz okruženja, kako ljudi iz okruženja gledaju na pozicije niže rangirane od prve. U Srbiji, nekako mi se čini kao da moraš biti prvi u svemu, ako nisi prvi u u svemu kao da ne postojiš, a to je ono protiv čega se ja zaista borim. Jer kao postoje tamo neki pevači koji ne moraju puniti najveće arene ili najveće ne znam šta ili imati najveće hitove. Postoje ljudi koji žive i rade i koji su možda i zadovoljni sa tom nekom drugom, trećom pozicijom. Tako da ja baš podržavam tu teoriju.

Filip Mitrović je tokom emisije pričao i o odlascima na psihoterapije, kao i o tome koliko su mu pomogle. U jednom trenutku nije mogao da zadži suze, a o čemu je sve govorio saznajte večeras u 22.15 sati samo na Blic televiziji u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.