Glumica iz serije Igra prestola završila na psihijatriji

Glumica Hana Mari (36), najpoznatija po ulozi Gili u “Igri prestola”, progovorila je o jezivom iskustvu koje je prošla kada ju je u kasnim dvadesetim godinama privukao “velnes kult”.

– Lako je reći: “Meni se to nikada ne bi dogodilo!”, ali ne znate šta može da vam se desi, rekla je Mari za Gardijan i dodala: Nisam imala pojma da ću proći kroz bilo šta od onoga o čemu govorim u knjizi. Nisam sebe videla kao taj tip osobe. Obrazovana sam, iz porodice srednje klase… Mislila sam: “Pametna sam. Donosim dobre odluke.” E, pa, donela sam užasne odluke.

Dodala je kako je važno razumeti zašto ljudi upadnu u kultove i razne šeme, umesto da ih nazivaju idiotima i glupanima. Nju je isprva privukla “isceliteljka energijom” koju naziva Grejs, a koja joj je pomogla da 2017. godine lakše podnese veoma teško snimanje hvaljenog filma “Detroit” oskarovke Ketrin Bigelou. Ta pomoć je došla kroz “isceliteljsku” seansu koju joj je naplatila 150 dolara. Hana se osećala bolje nakon seanse. Sledeći korak bio je učestvovanje na “mističnoj radionici”, a onda su usledile i mnoge druge radionice sa sve većim brojem članova organizacije.

– Želela sam da idem sve dalje i dalje, koliko god je moglo da se ide, rekla je glumica.

Na kraju je upoznala muškarca na vrhu grupe, kojeg naziva Stiv.

– Nikada ranije nisam videla nekoga ko tako zrači moć, opisala je Mari i dodala: Magijsku moć…

U intervjuima ona naglašava da je kao dete bila “sklona da veruje u magiju zbog ljubavi prema serijalu o Hariju Poteru”.

– Najprivlačnija je bila ideja da bi mogao da se otkrije čitav jedan čarobni svet odmah ispod površine našeg sveta. Očajnički sam želela da to bude istina, ispričala je.

– Kada sam prolazila kroz psihozu, moj mozak je bio koktel tih priča i ideje da sam otkrila istinu, a ta istina je bila da imam neverovatnu sudbinu. Da ću spasiti svet.

Dodala je da je osećala čudne se*sualne podtonove u organizaciji, iako “ti osećaji nikada nisu konzumirani”.

– Moje sopstveno iskustvo bilo je snažno erotizovano, bez ičega eksplicitno fizičkog. Prostorija je jednostavno bila nabijena energijom. Mislim da to često postoji u ovakvim hijerarhijskim duhovnim organizacijama, objasnila je. Čak je jednoj od učiteljica sugerisala da je organizacija neka vrsta “seks-kulta” na čijem je vrhu Stiv.

– Odgovorila mi je: “To je urnebesno. Ne, on je samo stvarno dobar u razbijanju tvog ega, a pri tome može da ispliva mnogo seksualnih stvari”, prisetila se Mari.

Najgori trenutak došao je dok je pohađala petodnevni kurs u jednom londonskom hotelu. Pričala je “sto na sat”, svuda je videla znakove i simbole i osećala se neverovatno srećno. Jedne noći shvatila je da halucinira i čula je Stivov glas u svojoj glavi. Zaključala se u kupatilu i doživela bolnu psihotičnu epizodu. Tada su članovi organizacije opkolili kupatilo i ponavljali:

“Odlazi, zla dušo iz Hane!” Neko je na kraju pozvao pomoć. Nekoliko ljudi iz hotelskog obezbeđenja moralo je da je obuzdava. Hitno je prevezena u psihijatrijsku bolnicu “Gordon” u Blumsberiju, gde je provela 28 dana protiv svoje volje. Tako nalaže britanski Zakon o mentalnom zdravlju.

Nakon nekog vremena dijagnostikovan joj je bipolarni poremećaj, ono što se nekada nazivalo maničnom depresijom. Zato je 2020. godine odlučila da se povuče iz glume, i to iz svih glumačkih medija – od pozorišta do sinhronizacija.

Mari je, inače, diplomirala englesku književnost na Kembridžu i nepobitno je talentovana glumica: u karijeri koja je trajala od 2006. godine, dobila je niz nagrada struke i publike. Nagradu BAFTA dobila je na samom početku za ulogu u tinejdžerskoj dramskoj seriji “Skins” , a nagrađivana je i na Trajbeka filmskom festivalu (Tribeca Film Festival) i Sandensu.