radiobalkanfox
- Zbog teških uslova nije imala mogućnosti za visoko školovanje
- Njena majka, koja je sama odgajila troje dece, bila joj je najveći uzor i radila je sve kako bi porodici obezbedila bolji život
Pored raskošnog talenta, glumicu Radmilu Savićević krasila je neverovatna dobrota. Gledaoci su je zapamtili 1968. po filmu “Višnja na Tašmajdanu”, gde je igrala razrednog starešinu, a zatim je nizala brojne uspehe. Dobila je ulogu Violete u seriji “Kamiondžije”, te ulogu baka Vuke u “Pozorištu u kući”, “Babino unuče”, kao i u kultnoj seriji “Vruć vetar”.
Krajem osamdesetih tumači lik sekretarice Žarke u “Boljem životu”, a godine 1993. njena karijera dolazi do vrhunca ulogom Riske Golubović u seriji “Srećni ljudi”. Njena poslednja uloga bila je Dostana u “Porodičnom blagu”.
Detinjstvo
Radmila je rođena u Kruševcu, a jednom prilikom govorila je o svojoj porodici i odrastanju.
– Odrasla sam pored crkve Lazarice u Kruševcu, kao i moje dete. Igrale smo se u porti. Moj pokojni otac je imao običaj da se tamo zapriča sa prijateljima, pa čak na klupi da prenoći. Otac je imao avanturistički duh, osnovao je Udruženje književnika u Kruševcu – rekla je Živkovićeva.
Ipak, toplina koju je dobila od majke Cane bila je dovoljna da obeleži njeno detinjstvo, koje je opisala kao srećno iako je živela u bedi.
– Krštena sam posle sedam godina jer nisu hteli da me prime u školu dok nisam bila krštena. To je bio uslov za to vreme. To je bilo strašno. Mog mlađeg brata i mene tata nije hteo da krsti, tada nismo razumeli zašto, valjda iz nekih svojih uverenja. Moj otac je čak zbog toga morao da ode i da ostavi moju majku sa troje dece bez igde ičega. Ali majke su uvek majke izbore se do kraja. Mi smo imali jedno lepo, siromašno detinjstvo. Ono je bilo toplo, ljudski – prisetila se davne 1992. godine. Radmila Savićević za emisiju “Veče sa zvezdama”.
Žena od akcije
Radmila je završila Žensku zanatsku školu jer majka nije imala mogućnosti da joj pruži školovanje u Gimnaziji u kojoj su išla deca bogataša.
Kako je znala da joj ne može priušti odlazak na studije, majka ju je usmerila da završi žensku stručnu spremu, kako bi imala svoj zanat i time obezbedila sebi siguran hleb. Majka je želela da Rada bude šnajderka, i da joj, kad dođe vreme, preda mašinu u miraz i uda je.
– Moja majka bila je velika žena, sama je podigla troje dece. Imala je čudnu, strahovitu energiju, za nju nije postojalo nemoguće. I da nisam glumica, nikada ne bih mogla da sedim kod kuće, nego bih morala nešto dinamično da radim, stvorim, da ne bude: “Jao, ja nemam. Morala bih nešto da uradim, ja sam od tih žena – rekla je Savićevićeva u jednom od retkih intervjua koje je dala.
– Moja majka je bila šnajderka, ali posle oslobođenja je teško mogla da zarađuje. Ja sam išla na okopavanje kukuruza. Odmah sam organizovala kulturno društvo, pa tako nisam okopavala kukuruz. Akcija je trajala mesec dana. Organizovala sam omladinsko pozorišta, Đuza, Čkalja, moj čovek (Boža Savićević). To omladinsko pozorištve, prerastalo u gradsko pozorište – rekla je tada Rada Savićević.
Dodaj komentar