Goran Bregović o ukletom vinogradu

Goran Bregović nakon očeve smrti nasledio je vinograd, a zbog smrti koj su se dešavale na njemu, proširio se glas da je imanje “ukleto”.

od na glasu je kao “ukleto”, a u nasledstvo je dobio ogorman vinograd u Hrvatskoj, a sada je o njegovom “ukletom” imanju progovorio njegov rođak, izvesni Slavko F.

Goran je vinograd nasledio nakon očeve smrti 1996. godine. Tada ga je dao na korišćenje rođaku čija je supruga četiri godine kasnije tragično preminula. I ostalo ulazi u legendu koja se proširila, piše 24sata.hr.

O “ukletom vinogradu” je govorio i sam Bregović:

– Nakon pola godine nazvao me i rekao da ne može dalje. Njegova supruga pokušala da počini samoubistvo, bacila se pod voz. Rođak mi je ubrzo javio da je njegova supruga, u sledećem pokušaju, uspela da počini samoubistvo… Potom sam našao drugog čoveka no pola godine kasnije i on je preminuo… E, onda sam seo i izračunao: celo selo ima dvadeset kuća, a ja sam, zbog tog vinograda, za nepune dve godine uspeo “pobiti” dvoje ljudi. Bolje ga je ostaviti na miru, pa kad odem u penziju, sam ću se pozabaviti njim – Bregovićeve su reči o “ukletom vinogradu”.

Odgovor na pitanje je li vinograd zaista uklet, ekipa hrvatskih medija, potražila je direktno u selu.

U seoskoj gostionici meštani su ispičali kako bi se Sveti Petar Čvrstec pre mogao nazvati “naseljem duhova” – ne zbog nadnaravnih sila, nego zato što danas tamo živi tek tristotinjak stanovnika. Na mesnom groblju nalazi se i grobnica u kojoj je 1996. godine pokopan Franjo Bregović, u 75. godini života. Ekipa portala “24.hr” našla je Slavka F. (75) u predelu Jambrušići, gde se nalaze vinogradi. Upravo se uz njegovu porodicu veže deo priče o “prokletstvu”.

– To su sve naklapanja. Ja i danas, kao i svih ovih godina nakon Franjine smrti, obrađujem taj vinograd – kaže Slavko.

Objašnjava kako je Franjo Bregović, pukovnik bivše države, nakon penzionisanja 1979. iz Sarajeva došao u rodni kraj i zasadio oko 500 trsova, od kojih je dobio i do hiljadu litara vina godišnje.

– Bilo je graševine, nešto “francuza”, ali i domaćih sorti. Takozvanog tuduma – priseća se Slavko, naglašavajući da tragična smrt njegove supruge nema nikakve veze s vinogradom.

Potvrđuje i da je u selu živeo Goranov bratić koji je takođe preminuo, ali odbacuje tvrdnje da je to povezano s radom u vinogradu.

– Iz dve nesrećne smrti nastala su gostioničarska naklapanja koja su kasnije pretvorena u priču o “ukletim silama” – kaže.

Vinograd je i dalje obrađen, a klijet i posuđe još uvek u upotrebi. Kako swe deo vinograda osušio, danas je skromniji nego nekad pa Slavko kaže:

– Voleo je vino i društvo. Posebno bi se zimi ovde okupljalo puno ljudi.’

Priseća se i da je Goran, uprkos razvodu roditelja, čemu svedoče i stare fotografije iz porodičnog albuma koje je njegov rođak Slavko pokazao. Slavko je upravo onaj koji je Franju Bregovića, Goranovog oca odvezao u koprivničku bolnicu, gde je ubrzo nakon operacije preminuo. O Goranom ocu je progovorio i sveštenik iz mesta u kojem je živeo i u kojem se nalazi vinograd.

– Pristupio sam mu kao čovek čoveku, a ne kao sveštenik. Razvio se gotovo prijateljski odnos. Bio je vedar i pozitivan, voleo je svoj kraj i vinograd koji je s ljubavlju obrađivao – rekao je sveštenik za 24sata.hr.

Dodaje kako je nastojao biti svojevrsna veza između Gorana i njegova oca. Inače, Goran je, nakon što se njegov otac doselio, platio uvođenje struje.

(Espreso/telegraf/prenela PV)