Imate više od 500 pratilaca na društvenim mrežama? Mladi smatraju da je to baš krindž

Postoji bezbroj načina za postizanje popularnosti na društvenim mrežama, ali nisu svi isti. Neki profili pripadaju poznatim brendovima ili slavnim osobama čije je online praćenje unapred zagarantovano. Drugi su, poput Emili Mariko na TikToku, slavu stekli specifičnim sadržajem, kao što su njeni tihi videi kuvanja koji su joj doneli 12 miliona pratilaca.

Kako je poverenje u velike brojke slabilo, dogodio se preokret – upadljivo skroman broj pratilaca postao je svojevrsni znak prestiža. Spisateljica Emili Sandberg nedavno je u svom popularnom njuzleteru pohvalila novu glavnu urednicu časopisa “Air Mail”, Džuliju Vitale, upravo zato što nije “intenzivna korisnica” društvenih mreža. “Poštujem njen broj pratilaca manji od 500 na privatnom Instagramu”, napisala je.

Slično tome, pisac Džona Vajner pohvalio je stilistkinju Lotu Volkovu jer objavljuje nasumične fotografije bez straha da će dobiti samo nekoliko stotina lajkova, uprkos tome što ima gotovo pola miliona pratilaca. Njez stav, zaključuje Vajner, jeste: “Koga briga?” Ignorisanje uobičajenih merila uspeha na internetu postalo je statusni simbol, a oni koji grade karijeru bez pritiska stalnog online nastupa izazivaju zavist.

“U vreme kada ljudi neprestano objavljuju sve o svojim životima radi pažnje, gotovo vas frustrira što neko može da bude uspešan bez toga”, kaže Sandberg.

Lična prekomerna izloženost, nasuprot tome, počinje da se činitsramotnom: “Ako osećate da ne samo vaš ego, već i vaša egzistencija zavise od tih platformi, onda biste mogli da projektujete zavidnu finansijsku stabilnost, zajedno sa zavidnom emocionalnom stabilnošću, na nekoga ko ih uopšte ne koristi.”

Gubitak privlačnosti velikog broja pratilaca postpandemijski je fenomen. Tokom vrhunca COVID-a, dok su ljudi bili zatvoreni u svojim domovima, vreme provedeno pred ekranima drastično je poraslo. TikTok je svojim algoritmom omogućio sticanje miliona pratilaca bukvalno preko noći, a Instagram je na to replicirao Reelsima.

Međutim, s vremenom je intenzitet pažnje publike opao. Korisnici su navikli da se prepuste algoritmu umesto da aktivno traže profile koje žele da prate. “Okupljanje publike zapravo više nije ‘skupo’, odnosno teško ili retko. Lako je manipulisati sistemom”, objasnila je Grejs Klark, menadžerka zajednice u jednoj velikoj tehnološkoj kompaniji. Istovremeno, korisnici su se okrenuli manjim, posvećenijim platformama poput Jutjuba i Patreona.

Prema analizi za Financial Times, ukupno vreme provedeno na tradicionalnim društvenim mrežama doseglo je vrhunac 2022. i od tada je u stalnom padu. Najveće platforme, u međuvremenu, uglavnom su naseljene pasivnim korisnicima kojima nije dovoljno stalo da prestanu da prate one za koje više nisu zainteresovani. Kada ste poslednji put “očistili” svoje Fejsbuk prijatelje ili procenili svoju listu praćenja na X-u?

Profesionalizacija društvenih medija ključan je razlog zašto gomilanje pratilaca danas može da deluje neukusno. Dok su rane društvene mreže bile hobi, danas je odnos između korisnika i pratilaca postao potpuno komercijalizovan. Lični profili služe kao promotivni prostori za podkaste, njuzletere, Depop stranice, piramidalne sheme kriptovaluta i linkovi za kupovinu.

“Sve se odjednom čini transakcijskim”, rekao  je Sarim Zaman, osnivač startupa. Kao jedan primer naveo je trend na X-u gde korisnici reaguju na udarne vesti deleći snimke ekrana svojih opklada na Polymarketu, stranici koja omogućuje klađenje na svetske događaje.

Ti objavljivači u suštini “govore o svojim knjigama”, u finansijskom žargonu, na način na koji investitor može da promoviše startup u kom ima udela, pokušavajući da navede druge da se uključe u njihovu stranu opklade i tako povećaju svoju potencijalnu isplatu. Kultivisanje publike postalo je sve neraskidivije povezano s pokušajem ostvarivanja profita.

Naučili smo da ne verujemo prekomernoj online eksponiranosti. Možda bismo više voleli da se naše autoritativne figure ponašaju više poput “offline dečka”, figure hvaljene, u članku New Yorka iz 2022. godine, zbog njegovog “drastično ograničenog korišćenja društvenih medija”.

Moji omiljeni profili s malim brojem pratilaca čini se da su vođeni onim što njihovi vlasnici žele da objave, a ne onim što internet želi da vidi. Dizajner Majk Sandej deli objave o estetici vintidž tehnologije na X-u. Ilustratorka Kolin Tig objavljuje levičarske radničke umetnine i nenametljive snimke Barselone na Instagramu. Pesnikinja Erin Tejlor objavljuje Instagram priče o svojim čitanjima, književne mimove i uvide u kreativni proces.

Internet “tastemaker” Raihan Anvar pažljivo izlaže ono o čemu razmišlja u muzici, kafi, tehnologiji i mirisima na Instagramu. Nijedan od tih profila nema mnogo više od pet hiljada pratilaca. Obično se smatra žalosno ne-kul pratiti više ljudi nego što vas prati, ali Anvar ima tu obrnutu “srazmeru” na svom privatnom Instagram nalogu, dva prema jedan.

Rekao mi je da skromnu online publiku smatra znakom da se neko “više druži u stvarnom svetu”. Možda namerno biti diskretan na Instagramu govori o drugačijoj vrsti borbe: naporu da se pobegne od privlačnosti ekrana i izgradi uticaj u fizičkim prostorima. Održavanje niskog broja pratilaca je sopstvena vrsta discipline.

Video: Mladić zbog Instagrama ostao invalid