Infarkt je češći zimi – Informer.rs

Zima donosi prelepe pahulje, praznične trenutke i miris toplih napitaka, ali takođe nosi i skrivenu opasnost po srce.

Medicinske studije širom sveta pokazuju da je broj srčanih udara u hladnim mesecima značajno veći nego u toplijim periodima. Razlozi su brojni, ali simptomi su oni koje ne smete ignorisati.

Zašto zima povećava rizik od infarkta?

Foto: Shutterstock

Zima utiče na naše telo na više načina. Kada se izložimo niskim temperaturama, krvni sudovi se stežu, krvni pritisak raste, a srce mora da radi jače da bi pumpalo krv kroz telo.

Ovo povećava opterećenje srca, posebno kod ljudi koji već imaju povišen krvni pritisak, dijabetes ili povišen holesterol.

Osim toga, zima donosi i promene u životnom stilu: manje kretanja zbog hladnoće, teža hrana i praznični višak kalorija. Kombinacija hladnog vremena i lošijih životnih navika čini da je srce pod većim stresom, a infarkti postaju češći.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Foto: Shutterstock

Prepoznavanje simptoma može spasiti život. Neki od najčešćih znakova srčanog udara uključuju:

• 
  

  Bol u grudima – osećaj pritiska, težine ili pečenja koji traje više od nekoliko minuta.

• 
  

  Bol u ruci, vratu, čeljusti ili leđima – često se javlja zajedno sa bolom u grudima.

• 
  

  Kratak dah – osećaj nedostatka vazduha čak i u mirovanju.

• 
  

  Znojenje i mučnina – hladan znoj i mučnina mogu biti znak da srce ne dobija dovoljno krvi.

• 
  

  Umor ili vrtoglavica – neobjašnjivi umor ili nagle vrtoglavice mogu prethoditi infarktu.

Važno je znati da simptomi nisu uvek dramatični. Kod žena, starijih osoba i dijabetičara srčani udar može početi blažim znakovima: zamor, mučnina ili probadanje u grudima koje se ne povezuje odmah sa srcem.

Kako smanjiti rizik tokom zime

Foto: Shutterstock

Postoji nekoliko jednostavnih, ali efikasnih koraka koji mogu pomoći da srce ostane zdravo:

1. 
   

   Pratite krvni pritisak i holesterol – redovni pregledi mogu sprečiti komplikacije.

2. 
   

   Ostanite aktivni – čak i lagana šetnja ili vežbanje u zatvorenom mogu poboljšati cirkulaciju.

3. 
   

   Izbegavajte preterano hladne uslove – oblačite se slojevito i pokrivajte ruke i noge.

4. 
   

   Vodite računa o ishrani – manje masne i teške hrane, više povrća, voća i ribe.

5. 
   

   Redovno uzimajte lekove – ako vam je doktor propisao lekove za srce, visok pritisak ili holesterol, ne preskačite doze.

Kada pozvati hitnu pomoć

Ako primetite kombinaciju simptoma poput jakog bola u grudima, kratkog daha, znojenja i mučnine, ne čekajte, odmah pozovite hitnu pomoć. Brza reakcija može spasiti život i smanjiti oštećenje srca.

BONUS VIDEO:

Kultura

Branimir Brstina, koji danas puni 65 godina, sinoć je primljen u Urgentni centar gde mu je hitno ugrađen stent zbog infarkta.

sledeća vest