Intervju Gavrilo Ivanković i Nikola Brun o Žikinoj dinastiji

Film “Povratak Žikine dinastije”, u režiji Milana Konjevića, a po scenariju Milene Marković, videlo je već gotovo 100.000 ljudi. U nastavku omiljenog serijala iz osamdesetih godina ponovo u liku Miše Pavlovića gledamo glumca Nikolu Koju. On je sada otac dvojice dečaka Žike i Milana, koje su sjajno odigrali mladi glumci Nikola Brun i Gavrilo Ivanković. Stariji Nikola je student glume, a mlađi Gavrilo ide u osmi razred osnovne škole i prenose za TV Ekran svoje utiske sa snimanja i rada na filmu.

Nikola: Dobio sam poziv za kasting. Prošao sam dva-tri kruga, radio s rediteljem i glumcima, i tek posle nekoliko meseci stigla je poruka da sam dobio ulogu.

Gavrilo: Idem u školu glume Snežane i Nenada Nenadovića. Preko njih sam upoznao studente druge godine FDU koji su radili studentski film. Snimao sam s njima, i baš na dan projekcije primetili su me profesori koji su radili “Žikinu dinastiju”. Pozvali su me na razgovor da vide da li mi uloga Milana odgovara i da li mogu da izguram sve što treba. I bukvalno – čim sam ušao u prostoriju i na kasting, nosio sam bermude i košulju, baš kao moj Milan u filmu. Kažu da su odmah na vratima znali da sam ja pravi izbor.

Gavrilo: Utisci su stvarno odlični. Nemam nijednu lošu reč za “Hajduka”. Ekipa je fenomenalna – sklopili smo se kao pravo odeljenje. Energija na snimanju bila je fantastična i mislim da se to vidi i na platnu. Film je topao, nešto što je današnjem bioskopu baš trebalo.

Nikola: Mislim da sam se snašao u ulozi Žike, praunuka legendarnih likova. Pre svega, ogromna privilegija, a još veća čast da uopšte budem pozvan na kasting. Naravno, trema je bila ogromna – prvo na kastingu, a onda i kad sam dobio ulogu. Bio sam oduševljen, šokiran i presrećan.

Nikola: Mnogo. Poznajemo se od 2017. godine, već osam godina. Bilo nam je mnogo lakše da igramo braću jer već imamo neki odnos. Gavrilo je stvarno talentovan i odličan kolega.

Gavrilo: Nas dvojica smo drugari, radili smo već seriju “Tata” i snimali smo zajedno i drugi film “Povratak Žikine dinastije” na Zlatiboru. Mislim da se ta energija baš vidi i na platnu. Lakše je kad već postoji odnos i razumevanje.

Nikola: Nismo ni pokušavali da imitiramo Gidru i Marka. Cilj je bio da donesemo novi duh, da predstavimo nove Milana i Žiku, njihove praunuke koji nose ista imena, ali su potpuno novi likovi. To je bio pravi izazov.

Gavrilo: Jesam, naravno. Ako moram da izdvojim omiljeni deo, onda je to “Kakav deda, takav unuk”. Gledao sam ga sa svojim dedom i nosim baš lepe uspomene.

Nikola: Još u osnovnoj školi. Prvo sam nastupao na priredbama. Kasnije me je majka usmerila ka Omladinskom pozorištu Dadov. Isprva nisam hteo, ali tamo sam se zaljubio u glumu, negde u sedmom-osmom razredu. I od tada – sve ostalo je istorija.

Gavrilo: Kad sam imao sedam godina, bio sam na prekretnici da li da krenem na neki trening ili da se zanimam nečim. Igrom slučaja u toku je bio upis u školicu glume Nenada i Snežane Nenadović, pa sam otišao na probni čas. Uz pokojnog Nešu nije bilo teško zavoleti ovu profesiju i zaljubiti se u nju.

Gavrilo: Od njega i Sneže sam naučio sve što sada vidite na platnu.

Gavrilo: Fenomenalna. On je čovek-enciklopedija. Naučio me je čak i prve akorde na gitari. Imali smo baš lep odnos na setu.

Gavrilo: U Narodnom pozorištu igram trenutno dve predstave “Godina vrana” i “Velika drama”. Igrao sam u “Vasi Železnovoj”, s kojom sam gostovao u Rusiji, kao i “Jadnike” u Madlenijanumu. Snimao sam i seriju “Branilac” i gledaćete me u novoj sezoni.

Nikola: Profesori Predrag Stojmenović i Borka Tomović morali su da me puste da snimam ovaj film i stvarno su mi izašli u susret. Zahvalan sam im jer razumeju kolika je veličina ovog projekta.

Gavrilo i Nikola: Ništa nam nije teško.

Nikola: Uživam u svemu. Sve što dobijem, prihvatam oberučke. Radujem se svakom snimanju, svakoj probi i svakom času na Akademiji umetnosti u Beogradu.