Iranski reditelj Mohammad Rasoulof osuđen zbog filma

Iranski reditelj Mohamed Rasulof osuđen je pre par godina na osam godina zatvora, bičevanje, novčanu kaznu i konfiskaciju imovine, potvrdio je njegov advokat. I to zbog filma koji je snimio.

Paknija je rekao da su glavni razlozi za izricanje kazne bili Rasulofovi javni istupi, kao i njegov rad na filmovima i dokumentarcima. Sud je takva dela okarakterisao kao „primere zavere sa namerom da se izvrši zločin protiv državne bezbednosti“.

Advokat je potvrdio nove informacije u imejlu, rekavši:

„Optužen je da je snimao [Seme svete smokve] bez dobijanja dozvole od nadležnih organa, uz optužbe da glumice nisu pravilno nosile hidžab i da su snimane bez hidžaba. Svim ključnim članovima filma je zabranjeno da napuste zemlju i istražile su ih bezbednosne snage Ministarstva obaveštajnih službi.“

Presuda izrečena u sredu predstavlja najtežu kaznu koju je Rasulof do sada dobio.

• 2010. godine osuđen je na šest godina zatvora zbog snimanja bez odgovarajuće dozvole, ali je kazna kasnije smanjena na godinu dana.
• 2017. godine vlasti su mu efikasno zabranile da napusti zemlju nakon što mu je pasoš oduzet po povratku u Iran.

Dve godine kasnije, Islamski revolucionarni sud ga je osudio na godinu dana zatvora i dvogodišnju zabranu napuštanja zemlje i učešća u javnim i političkim aktivnostima. Razlog je bio njegov film „Čovek od integriteta“ iz 2017. godine, drama o široko rasprostranjenoj korupciji u Iranu, koji je osvojio nagradu „Izvestan pogled“ na Filmskom festivalu u Kanu.

Godine 2020, Rasulof je ponovo osuđen – na još jednu godinu zatvora idvogodišnju zabranu snimanja filmova zbog „propagande protiv sistema“. Kao rezultat toga, nije mogao da prisustvuje Berlinskom filmskom festivalu u februaru 2020. godine, gde je njegov film „Nema zla“, drama o smrtnoj kazni u Iranu, osvojio glavnu nagradu, Zlatnog medveda.

Novo hapšenje dogodilo se u julu 2022. godine nakon što je Rasulof uputio apel pozivajući iranske snage bezbednosti da prestanu da koriste oružje tokom protesta izazvanih rušenjem zgrade u jugozapadnom gradu Abadanu.

Pušten je iz zatvora u februaru sledeće godine iz zdravstvenih razloga, ali mu je zabranjeno da prisustvuje Filmskom festivalu u Kanu, gde je trebalo da bude član žirija programa „Izvestan pogled“.

Rasulofovi filmovi se često rangiraju uz dela poznatih iranskih autora kao što su Abas Kiarostami, Asgar Farhadi i Džafar Panahi, koji uživaju veliko međunarodno priznanje kritike.

Među njima, Panahi je godinama najčešća meta progona od strane iranskih vlasti, sa brojnim hapšenjima i periodima kućnog pritvora.

Njegovo poslednje zatvaranje u julu 2022. godine okončano je u februaru 2023. godine nakon što je stupio u štrajk glađu. Ubrzo nakon toga, napustio je Iran prvi put posle 14 godina.

 Video: Mogu li etnički pokreti psotati jedan od ključnih faktora u Iranu