radiobalkanfox
Postoje ljubavi koje se ne izgovaraju naglas, već žive u tišini, između misli i sećanja. One koje čuvamo duboko u sebi, kao tajnu koju ne želimo da podelimo ni sa kim. Upravo takva priča otkriva se u romanu „Nebo boje vanile“.
Ležala je budna, sa glavom naslonjenom na jastuk pod kojim je krila sve uspomene na njega. Zatvorenih očiju i usana koje su drhtale od neizgovorenih reči, znala je da sanja o njemu čak i kada nije spavala. Njegovo ime ostajalo je negde između daha i misli, u prostoru gde se rađa čežnja koju je nemoguće utišati.
„Nebo boje vanile“ je emotivna priča o ljubavi koja ostaje skrivena, o snovima koji ne prestaju i o osećanjima koja prate čoveka kroz godine. Roman koji podseća da neka srca nikada ne prestanu da čekaju, čak i kada znaju da je sve ostalo samo u sećanju.
Ne propustite – roman „Nebo boje vanile“ poklanjamo uz dnevne novine Kurir ove subote.
Priča koja se čita polako, ali ostaje dugo u mislima.
Dodaj komentar