radiobalkanfox
U selima južne Srbije, naročito u okolini Leskovca, Vlasotinca i Pirota, postojala je jedna skromna, zaboravljena pita koja se pravila u danima posta, od onoga što se imalo u kući. Nije bila bogata, nije bila ukrašena – ali je mirisala na jesen, jabuke, orah i trud domaćice. Zvala se jednostavno: prosjana pita s jabukama, ili pita s prosem.
Iako proso danas doživljavamo kao egzotičnu žitaricu iz prodavnica zdrave hrane, naši stari su ga redovno gajili, mljeli, sušili i koristili kao osnovnu bazu za slana i slatka jela.
Hrana iz skromnosti, ali sa dušom
Ova pita se pravila kada počne post, a jabuke dozru, obično u kasnu jesen, kad bi u kući ostalo nešto oraha, suvih šljiva, prosa i nekoliko trulih jabuka koje „neće dočekati zimu“. U tome je i lepota ovog kolača – u poštovanju onoga što imaš.
Ako ih i vi volite ovo je prilika da se prisetite kako se prave i ponovo svoje ukućane iznenadite nekim od ovih jugoslovenskih dezerata.
Pita sa jabukama po receptu naših predaka je jedan od najlepših slatkiša koji ćete ikada probati.
Ako ih i vi volite ovo je prilika da se prisetite kako se prave i ponovo svoje ukućane iznenadite nekim od ovih jugoslovenskih dezerata.
Pita sa jabukama po receptu naših predaka je jedan od najlepših slatkiša koji ćete ikada probati.
Ako ih i vi volite ovo je prilika da se prisetite kako se prave i ponovo svoje ukućane iznenadite nekim od ovih jugoslovenskih dezerata.
Pita sa jabukama po receptu naših predaka je jedan od najlepših slatkiša koji ćete ikada probati.
Domaćice nisu merile sastojke, već po osećaju i oku. Nije se tražio savršen ukus, već miris koji vraća spokoj.
Sastojci (prirodni i postni)
– 1 šolja prosa (skuvanog u vodi)
– 3–4 rendane jabuke
– 2 kašike mlevenih oraha
– 1 šaka suvih grožđica ili iseckanih šljiva
– 1–2 kašike domaćeg pekmeza (šljiva ili jabuka)
– 1 kašika meda ili malo nerafinisane fruktoze (opciono)
– malo cimeta i muskatnog oraščića
– 2 kore za pitu (ili umesto kora – peći kao kašu u plehu)
Priprema
Proso se prvo skuva u vodi dok ne omekša. Jabuke se izrendaju i puste da puste sok. Sve se pomeša u jednoj činiji – proso, jabuke, orasi, suvo voće, začini i pekmez. Masa treba da bude kompaktna, ali sočna.
Ako se koristi kora, fil se stavlja između njih, pravi se skromna pita i peče na 180°C oko 30 minuta. Ako se koristi bez kora, masa se sipa direktno u pleh i peče kao posni kolač – tada liči na sočnu bajaderu iz rerne, bez šećera i brašna.
Po želji, po vrhu se može posuti samo mleveni orah ili kašičica domaćeg pekmeza kad se ohladi.
Kako se jela
Pita se nije jela odmah. Ostavlja se da prenoći, „da uhvati“ i da se u njoj slegne miris jeseni. Služila se uz čaj, kompot, ili sama – kao jutarnji doručak u danima posta.
U nekim selima, ovaj kolač se zvao i „grešna pita“, jer se pravio kad ne bi ostalo ništa drugo, ali bi svi tražili još.
Vreme da se vrati
Danas, kad postimo, pravimo često ista jela. Ali ova pita je dokaz da jednostavnost ima svoj ukus, i da nema zdravije hrane od one koja poštuje sezonu, meru i domaći rad.
Možda nije za izlog, ali jeste za topao tanjir, mirnu večeru i tiho sećanje na to kako su jesen i skromnost nekad znali da zaslade dan.
Pravi se od žutog ili belog kukuruznog brašna
Nije klasičan prebranac, nije ni pasulj čorba – ovo jelo se kuvalo u zemljanom loncu, sa lukom, mašću i suvim šljivama, da ogreje i kad napolju vetar urla
Recept koji obavezno morate da sačuvate – od jedne smese dobiju se čak 3 različite vrste sitnih kolača za slavu!
Zlatiborska gibanica po receptu starom više od 100 godina.
Kad u kući ostane bajat hleb, danas ga najčešće bacimo. Nekada, to je bio početak najukusnijih jela – prepečenica, popara, prežganica i hlebne pite, koje su mirisale na dom i poštovanje prema svakom zalogaju.
Dodaj komentar