Kad se kuća čisti metlom u krug: Zaboravljeni rituali iz srpskih sela koje niko više ne radi

U staroj srpskoj kući, metla nije stajala gde stigne, niti se koristila kad kome padne na pamet. Bila je važan predmet u svakodnevici i narodnoj magiji, sa pravilima koja su se poštovala – ćutke. Bilo da je od brezovih grančica, sirka ili ražane slame, metla je imala svoju moć, i koristila se ne samo za čišćenje kuće, već i za „teranje zla“, „zatvaranje bolesti“ i „čuvanje ognjišta“.

Zašto baš u krug?

U mnogim krajevima Srbije, žene su imale običaj da kuću pomete metlom „u krug“, a ne od vrata ka sredini, kako se to danas radi. Verovalo se da se na taj način zatvara krug kućne energije, i ne dozvoljava da nečista sila izađe ili uđe.

Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“

Nekada se nisu svi problemi rešavali zakonom, niti su sve veze rađane krvlju – srpski običaj bratimljenja bio je svetinja jača od svakog potpisa

Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“

Nekada se nisu svi problemi rešavali zakonom, niti su sve veze rađane krvlju – srpski običaj bratimljenja bio je svetinja jača od svakog potpisa

Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“

Nekada se nisu svi problemi rešavali zakonom, niti su sve veze rađane krvlju – srpski običaj bratimljenja bio je svetinja jača od svakog potpisa

Naročito se to radilo:

– posle smrti ukućanina, da se „zatvori duh“

– nakon što gost ode, ako se verovalo da je doneo nemir

– kad beba u kući ne spava ili često plače, da se „preseče urok“

– na dan Zadušnica ili uoči praznika, kao duhovna priprema doma

Metla bi se uzimala desnom rukom, pa bi se kuća pometala kružno, u smeru kazaljke na satu, a ponekad bi se na kraju metlom tri puta lagano udario prag – kao „pečat“.

Ne valja kad se metla okrene naopako

Jedno od najraširenijih narodnih verovanja bilo je da metla ne sme da stoji okrenuta naopačke (s čekinjama nagore), jer to „zove svađu, sirotinju i goste koji neće da odu“. U mnogim kućama metla se nije unosila u kuću uveče, jer se smatralo da se tako „unosi noćna tuga“. Ako neko slučajno pređe preko metle – trebalo je odmah da je „okadi“ tamjanom ili da izađe iz kuće i ponovo uđe.

Metlom se štiti – ali i napada

U ženskoj narodnoj magiji, metla je bila oružje i štit. Ako bi neka žena sumnjala da joj komšinica „baca pogled“ na muža ili dete, mogla je metlom da je „ometne preko nogu“ – i time „odseče put zlu“. U tim slučajevima, žene bi metlu skrivale iza vrata ili ispod kreveta, i koristile je u tačno određeno vreme, najčešće u cik zore ili pred zalazak sunca.

Postojalo je i verovanje da ako se bosa žena pomeće metlom po mraku, može „osetiti duh iz kuće“ – i tada je morala da prekine metenje, popije vodu s desne ruke i zapali sveću.

Ko pravi metlu – pravi i zaštitu

Metle su se nekada pravile ručno, i to u kući u kojoj vlada mir, jer se verovalo da metla „nosi duh domaćina“. Ako bi se metla pravila u kući gde je bilo svađe, bolesti ili sirotinje – niko je nije želeo. Zato su najtraženije bile metle koje pletu udovice ili mirne žene, jer one „umeju da ućutkaju zlo“.

Danas – predmet, nekad – znak

Danas je metla samo alat za čišćenje. Ali u prošlosti je bila simbol doma, žene, reda i tišine. Znalo se čija metla je najbrža, čija najduže traje, a čija „ne valja“. Znalo se i kad ne treba pomesti – na praznik, kad neko dođe gladan, ili dok deca spavaju. Jer metla je nekad čistila kuću, ali i čuvala sve što je u njoj bilo sveto.

Najnovija arheološka istraživanja sprovedena u manastiru Pustinja kod Prijepolja otkrila su istorijsku istinu koja menja dosadašnja saznanja. Iako se decenijama verovalo da je u pitanju manastir posvećen Svetom Petru i Pavlu, arheolozi su pronašli olovni pečat sa likom Svetog Simeona Mirotočivog, što potvrđuje da je manastir zapravo posvećen ovom svetitelju.