Kada trebate da se zabrinete ako gubite dah tokom penjanja uz stepenice

Osećaj nedostatka daha nakon što se popnete jedan ili dva sprata stepenicama česta je pojava kod osoba različitog uzrasta i telesne kondicije. Od presudnog je značaja pratiti reakcije tela ako zadihanost traje duže nego što se očekivalo i ako se ponavlja.

Postavlja se pitanje da li je reč o normalnoj reakciji organizma na napor ili o signalu koji zahteva medicinsku proveru. Stručnjaci ističu da, iako kratkotrajno otežano disanje pri naporu najčešće nije opasno, postoje situacije u kojima zahteva dodatnu pažnju, piše HuffPost.

Fiziološka reakcija na napor

Penjanje stepenicama predstavlja intenzivnu fizičku aktivnost koja za organizam znači znatno veći napor nego hodanje po ravnoj površini. Istraživanja pokazuju da ova aktivnost zahteva do devet puta više energije nego sedenje. Tokom fizičkog napora povećava se metabolička potreba za kiseonikom, što izaziva pojačanu aktivnost srca i pluća kako bi se mišićima obezbedila adekvatna opskrba kiseonikom.

– Osećaj nedostatka daha nakon penjanja stepenicama predstavlja normalan fiziološki odgovor. Povećani su zahtevi pred vašim telom, rad je intenzivniji, a time i potreba za kiseonikom – pojasnila je za HuffPost dr Ketrin Pohlgirs, lekarka porodične i sportske medicine.

S tim se slaže i Karl Erikson, stručnjak za sportsku medicinu iz klinike Mayo, koji dodaje da je takva reakcija očekivana.

– U suštini, vi podižete sopstvenu telesnu masu protiv gravitacije. Svaki korak je biomehanički sličan čučnju ili iskoraku, što je znatno napornije od običnog hodanja – dodao je on.

Intenzitet zadihanosti zavisi od niza faktora, od brzine penjanja do nošenja dodatnog tereta.

Kada je zadihanost razlog za zabrinutost?

Iako je zadihanost očekivana reakcija, ključno je prepoznati kada prelazi granice normalnog fiziološkog odgovora. Ako vam je potrebno do dva minuta da normalizujete disanje i nakon toga se osećate dobro, verovatno nema razloga za brigu. Međutim, stručnjaci upozoravaju na nekoliko znakova koji zahtevaju oprez.

Prvi znak za uzbunu je ako je zadihanost novonastala pojava ili se njen intenzitet s vremenom pogoršava.

– Najvažnije je ne donositi preuranjene zaključke o teškoj bolesti, ali isto tako ne treba simptom jednostavno pripisati lošoj fizičkoj spremi – ističe dr Pohlgirs.

Foto: Shutterstock

Nagla promena u kapacitetu podnošenja napora nešto je što lekari shvataju ozbiljno.

Drugi važan pokazatelj je vreme potrebno za oporavak.

– Vreme oporavka je pouzdan indikator. Normalno je da disanje bude ubrzano minut do dva, ali ako povišen ritam disanja traje duže od tri minuta, to može biti zabrinjavajuće – objasnio je Erikson.

Zadihanost se nikada ne sme ignorisati ako je praćena drugim simptomima poput bola u grudima, glavobolje, promena u vidu, vrtoglavice, osećaja lupanja srca, mučnine ili oticanja nogu i članaka. Takvi simptomi mogu da ukažu na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući srčane i plućne bolesti (poput astme, KOPB-a ili zatajenja srca), anemiju ili bolesti štitne žlezde.

Načini poboljšanja telesne izdržljivosti

Ako želite da vam penjanje stepenicama postane manje naporno, rešenje je, pod uslovom da ne postoje medicinske prepreke, u redovnoj fizičkoj aktivnosti.

– Telo se prilagođava zahtevima koje pred njega postavljate. Dakle, ako redovno vežbate penjanje po stepenicama, postaćete efikasniji u tome – objašnjava Erikson.

Jačanje mišića donjeg dela tela ključno je za lakše savladavanje stepenica. Vežbe poput čučnjeva i iskoraka povećavaju snagu i izdržljivost. Pored toga, poboljšanje opšte kardiovaskularne kondicije kroz aktivnosti poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja takođe doprinosi smanjenju umora. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenih aerobnih aktivnosti nedeljno.

Dr Pohlgirs savetuje postupan pristup. Nije potrebno odmah se izlagati velikim naporima poput penjanja na peti sprat. Umesto toga, kondiciju treba graditi postepeno i na održiv način, bilo kroz češće šetnje, rad u vrtu ili svesnim izborom stepenica umesto lifta.

Ako primetite da se zadihanost pogoršava, traje neuobičajeno dugo ili je praćena drugim zabrinjavajućim simptomima, preporučuje se da potražite savet lekara.

BONUS VIDEO

Zdravlje

Fenomen smrti vekovima je intrigirao naučnike, a pokušaji da se razumeju događaji koji se dešavaju u trenutku smrti i dalje su predmet dubokih istraživanja.

sledeća vest