radiobalkanfox
Procvat kafana u Srbiji dogodio se tokom XIX veka, dok je na vlasti bio Miloš Obrenović koji je doneo Uredbu o uređenju ugostiteljskih objekata.
Smeštena u jednoj od najstarijih kuća u Beogradu, u ulici kralja Petra, kafana Znak pitanja otvorena je davne 1823. godine i od tada radi neprekidno. Podigao ju je Naum Ičko, po nalogu kneza Miloša, a nakon smrti Nauma kuća je dodeljena lekaru Ećim-Tomi Kostiću, koji je od nje napravio kafanu.
Prvi naziv kafane bio je Srpska kafana, pa Ećin-Tomina kafana, međutim ovo se nije zadržalo, jer je tokom godina svaki novi vlasnik menjao i samo ime kafane. Po zapisima pamti se i naziv Kod pastira (1878. godina).
Ipak današnje ime kafana je dobila slučajno i potpuno iz inata. Prethodio joj je naziv Kod Saborne crkve, međutim to nije bilo u skladu sa Uredbom o mehanama, ali ni sa mišljenjem crkvene vlasti. Tadašnji vlasnik je do okončanja spora sa vlastima, na ulaz stavio znak pitanja (?) i to je ostalo do danas.
Miloš Obrenović doneo je zakone kojima su uređena pravila ovakvih ugostiteljskih objekata – od materijala kojima je mogla kafana da se izradi, do toga koliko je žena moglo da služi u jednom objektu.
Kafana Znak pitanja bila je jedina u kojoj je bilo zabranjeno pušenje, pljuvanje i psovanje. Miloš Obrenović je ovo pravilo propisao iz poštovanja jer se kafana nalzaila preko puta Saborne crvke.
U kafanu su svraćale brojne poznate ličnosti, a među njima i Vuk Karadžić. U novije vreme, pamti se da je patrijarh Pavle voleo da svrati na pasulj, salatu i običnu vodu.
Akademija primenjenih umenosti je u blizini, zna se da su slikari, studenti i profesori posećivali kafanu, a gradom kruži i legenda da su se u kafani polagali ispiti.
Kafana Znak ? je posle rata proglašena za spoemnik kulture, a od 1959. je društveno vlasništvo. Kafana ni tada nije menjala svoju namenu.
Zahvaljujući Beograđanima ova kafana je ostala izgledom i namenom ono što je i bila pre skoro 200 godina, piše Beograd uživo.
Dodaj komentar