Kako danas izgleda Tara Manić iz filma Mrtav ladan

Devojčicu iz filma “Mrtav, ladan“, legendarnog ostvarenja Milorada Milinkovića, koja izgovara čuvenu rečenicu “Neću da ti kažem ćelavi”, bi danas malo ko prepoznao.

Jedna od prvih asocijacija na ovaj film svakako je i simpatična devojčica čije “neću da ti kažem ćelavi“ i danas gotovo svi citiraju.

Nju je odlično odglumila Tara Manić, a mnogi se pitaju gde je ona danas i kako izgleda. Ona je izrasla u pravu lepoticu, nastavila je da se bavi pozorištem, ali je glumu okačila o klin i odlučila da postane pozorišni reditelj.

O ovoj kultnoj ulozi Tara je jednom prilikom rekla:

– Bila sam mala i ne sećam se nekih stvari, ali mi je mama rekla da ta rečenica nije ni bila u scenariju. Srđan Žika Todorović mi je sugerisao da mu to kažem ispričala je jednom prilikom Tara.

Zanimljivo je da te replika uopšte nije bila deo scenarija, već je nastala spontano.

– Replika je bila deo reklame za film, pa su je ljudi zapamtili još pre premijere. Tokom snimanja niko nije mogao ni da pretpostavi da će biti ključna – objasnila je Tara.

Nakon ovog filma Tara je odlučila da sebe pronađe u drugom vidu umetnosti.

– To su bili dečiji izleti u taj svet, nikada nisam imala nameru da se time bavim – objasnila je ona prvi i jedini glumački angažman za Kurir.

Tara Manić rođena je 1994. godine u Beogradu. Diplomirala je 2017. godine na Katedri za pozorišnu i radio režiju kao student generacije, u klasi prof. Alise Stojanović i Igora Vuka Torbice, predstavom „Fotografija 51” En Zigler. Počinje sa radom na Fakultetu dramskih umetnosti 2017. godine kao demonstrator, a od 2018. godine postaje stručni saradnik na predmetu Pozorišna režija.

– Nisam se premišljala između glume i režije. Još u gimnaziji (III beogradska) presekla sam da će to biti režija. Položila sam prijemni iz prve. Paralelno sam te godine polagala i prijemni na medicini, ali sam ostala na režiji. U mojoj porodici su svi pravnici, ekonomisti, novinari, pa moji izbori nisu bili određeni genetikom – rekla je Tara jednom prilikom.

Godine 2024. Tara je doktorirala na istom fakultetu, režirajući dokumentarnu predstavu „Biblioteka svih čula“, koja se bavi percepcijom pozorišta kod slepih i slabovidih osoba – temom koja jasno pokazuje njen umetnički fokus: empatiju, složenost i odgovornost umetnosti.

Režirala je brojne predstave, među kojima se ističu:

“Dan kada ja nije više bilo ja” Rolanda Šimelpfeniga, Beogradsko dramsko pozorište, 2021.
“Osam žena” Rober Toma, Narodno pozorište „Toša Jovanović”, 2020.
“Zidanje Skadra” Vuka Boškovića, Ansambl “Kolo” i Narodno pozorište Užice, 2020.
“Devojka cara nadmudrila” Vuka Boškovića, Ansambl “Kolo” i Narodno pozorište Užice, 2019.
“Jul” Ivana Viripaeva, Ustanova kulture “Parobrod”, 2019.
“Til Ojlenšpigel – O proseravanju” Dejana Prćića (po motivima narodnih priča o Baronu Minhauzenu, Tilu Ojlenšpigelu, Marku Tvenu i Hariju Frankfurtu), Ujvideki sinhaz, 2018.
“Fotografija 51” En Zigler, 2017.
“Ko još jede hleb uz supu” Tijane Grumić, FDU i Ustanova kulture “Vuk Karadžić”, 2016.