radiobalkanfox
Kada je Ivo Andrić (1892–1975) dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine, svet ga je slavio kao barda jugoslovenske književnosti. Ipak, njegova najplodnija i najvažnija faza stvaranja odigrala se u potpunoj tišini, skrivenosti i životnoj opasnosti. U toku Drugog svetskog rata, dok je Beograd bio pod Nemačkom okupacijom, Andrić je odbio bilo kakvu saradnju sa okupatorima i povukao se u dobrovoljnu izolaciju. U uslovima kućnog pritvora i stalne neizvesnosti, on je stvorio tri kapitalna dela: “Na Drini ćuprija”, “Travnička hronika” i “Gospođica”. Njegova ratna priča je priča o intelektualnom otporu i trijumfu duha nad haosom.
Kućni pritvor: Samica u Prizrenskoj ulici
Na početku Drugog svetskog rata, Ivo Andrić je bio na visokom diplomatskom položaju u Berlinu. Nakon sloma Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, vratio se u okupirani Beograd. Odbio je da napusti zemlju i odlučio da živi u dobrovoljnoj izolaciji u iznajmljenom stanu u Prizrenskoj ulici br. 7. Stan je bio neugledan, a Andrićev status bio je praktično status internirca – bio je pod stalnim nadzorom Nemačkih vlasti. Iako fizički slobodan, Andrić je svesno prekinuo sve društvene kontakte i posvetio se isključivo pisanju. Ta tišina i samoća postali su inkubator za njegova najmonumentalnija dela.
“Na Drini ćuprija”: Pisanje kao odbrana od stvarnosti
Tokom te četiri godine rata, Andrić je radio na rukopisima koje je nosio sa sobom iz Berlina. Sam je kasnije opisao to vreme kao period “prisilne dokolice”, ali i kao bekstvo od užasa koji je besneo na ulicama. Stvaranje romana “Na Drini ćuprija”, epske priče o mostu i vremenu koje prolazi, bilo je za njega utopijsko sklonište. On nije pisao o ratu, već je u dubokoj prošlosti Bosne tražio mir i smisao. Kritičari smatraju da se Andrićeva koncentracija na čvrstu, vanvremensku građu (most, reka) može tumačiti kao psihološka odbrana od krhkosti i haosa njegove ratne svakodnevice.
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Beg od smrti: Izbegavanje Nemačke mobilizacije
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Pored pretnje od Nemačkog nadzora, Andrić se suočio i sa egzistencijalnim opasnostima. Zbog sumnji da bi mogao biti politički nepodoban, jedno vreme mu je pretila mobilizacija na prisilni rad. Samo zahvaljujući intervencijama prijatelja i diskretnosti, uspeo je da izbegne direktno slanje na front ili u logor. Ironično, rat ga je spasao od diplomatske karijere i posvetio ga u potpunosti književnosti. Sva tri ključna romana dovršio je tokom ratnog perioda, ali su objavljeni tek 1945. godine, odmah nakon oslobođenja. Tako je Beograd u samici dobio dela koja su ga kasnije proslavila.
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura…
Aleksa Šantić obeležio je istoriju srpske književnosti emotivnim, ljubavnim stihovima, a njegova najveća ljubav je bila nesretna
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je “otvaranje” kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Istorija je Vuka Brankovića proglasila izdajnikom, ali savremeni istoričari tvrde suprotno. Otkrivamo zašto je Kosovska bitka bila mnogo složenija od priče o izdaji i ko je zaista snosio krivicu za poraz na Kosovu polju 1389. godine.
Dodaj komentar