radiobalkanfox
Tokom menopauze dolazi do smanjenja nivoa estrogena i progesterona, što može dovesti do problema poput nesanice, iscrpljenosti i promena raspoloženja, pa svakodnevni život postaje zahtevniji.
Iako je menopauza prirodan životni period kroz koji prolazi većina žena, mnoge tada prvi put imaju ozbiljne poteškoće sa snom.
Nesanica nije bezazlena ni kratkotrajna pojava, može znatno uticati na raspoloženje, zdravlje i opšti kvalitet života, zbog čega je važno na vreme prepoznati uzroke i reagovati.
Foto: Shutterstock
Uticaj hormona na san
Već u perimenopauzi počinje postepeno narušavanje hormonske ravnoteže, praćeno padom estrogena i progesterona. Ovi hormoni, osim što su važni za reproduktivni sistem, imaju značajnu ulogu i u funkcionisanju mozga i regulaciji sna.
Estrogen, na primer, utiče na raspoloženje, telesnu temperaturu i ciklus spavanja. Kada njegov nivo opadne, centri u mozgu koji kontrolišu temperaturu postaju osetljiviji, pa se javljaju valunzi i noćno znojenje.
Istovremeno se menja aktivnost neurotransmitera poput serotonina i noradrenalina, kao i melatonina, hormona koji reguliše san, što dodatno otežava uspavljivanje i remeti prirodan ritam spavanja.
Foto: Shutterstock
Progesteron ima umirujuće dejstvo na nervni sistem i doprinosi lakšem uspavljivanju i dubljem snu. Kada njegov nivo opadne, javlja se veća napetost, anksioznost i češće prekidanje sna.
Promene u nervnom sistemu i kvalitet sna
Smanjenje nivoa ovih hormona utiče na sposobnost mozga da se opusti i uđe u dublje faze sna. Biološki sat postaje nestabilniji, a lučenje melatonina tokom noći opada.
Struktura sna se menja, dubok san se skraćuje, dok se faza sna u kojoj sanjamo češće prekida. Zbog toga se osoba može buditi umorna, čak i ako je spavala dovoljan broj sati.
Kortizol i cirkadijalni ritam
Hormonske promene često utiču i na regulaciju kortizola, hormona stresa. Njegov povišen nivo otežava opuštanje pred spavanje i može dovesti do buđenja tokom noći, naročito u ranim jutarnjim satima, uz poteškoće da se ponovo zaspi.
Uz to, cirkadijalni ritam postaje osetljiviji na spoljne faktore. Neredovan raspored spavanja, kasni obroci, izlaganje ekranima uveče ili rad u smenama mogu dodatno narušiti san, što dovodi do lakšeg buđenja i slabije otpornosti na stres.
Foto: Shutterstock
Dodatni uzroci nesanice
Iako hormoni imaju ključnu ulogu, nesanica u menopauzi obično ima više uzroka. Na san mogu uticati i:
🔷disbalans crevne mikrobiote
🔷povećana osetljivost na histamin
🔷manjak nutrijenata, posebno magnezijuma
🔷oscilacije nivoa šećera u krvi
🔷blaga hronična upala
🔷problemi sa štitnom žlezdom
🔷sindrom nemirnih nogu
🔷anksioznost i depresija
Važan faktor su i psihološke promene, stres i životne okolnosti koje često prate ovaj period.
Kada potražiti pomoć
Iako su blaži poremećaji sna česti, stručnu pomoć treba potražiti ako:
Foto: Shutterstock
🔷nesanica ometa svakodnevno funkcionisanje i koncentraciju
🔷umor traje uprkos dovoljnoj količini sna
🔷česta su noćna buđenja uz valunge ili lupanje srca
🔷javljaju se izražene promene raspoloženja, anksioznost ili depresija
🔷problemi sa snom traju duže vreme uprkos osnovnim merama
U takvim situacijama lekar može proceniti uzrok i predložiti odgovarajući pristup, od promena životnih navika i suplemenata do hormonske ili druge terapije.
Ako se koriste alternativne metode poput aromaterapije ili akupunkture, važno je da ih sprovode stručne osobe i da lekar bude upoznat sa svim koracima, kako bi lečenje bilo bezbedno i efikasno.
BONUS VIDEO
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook,
Instagram,
Youtube.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Perimenopauza, prelazno razdoblje pre menopauze, može početi čak i sa 30 godina, iako mnogi misle da se tiče samo žena u četrdesetim i pedesetim.
Dodaj komentar