radiobalkanfox
Priprema voća – osnova dobre rakije
Sve počinje u voćnjaku. Biraju se najzreliji i najslađi plodovi:
- Šljiva – daje šljivovicu, najpoznatiju srpsku rakiju.
- Kajsija – od nje nastaje kajsijevača, blage i voćne arome.
- Dunja – daje dunjevaču, izuzetno cenjenu i aromatičnu.
- Viljamovka (kruška) – daje rakiju raskošnog mirisa.
- Jabuka, trešnja, višnja, malina, grožđe – svako voće ima svoju varijantu, a svaka kuća ponosno čuva recept i tajnu spravljanja.
Plodovi se melju i stavljaju u drvene ili plastične kace da prevru. Ovaj deo zove se komina, i od njenog kvaliteta zavisi ukus kasnije rakije.
Kazani i postupak pečenja
Kada komina odstoji 2–3 nedelje i prestane da „radi“, vreme je za pečenje. Kazani su tradicionalno bakarni, jer bakar ravnomerno provodi toplotu i daje čist destilat. Proces pečenja ide u više faza:
- Prvenac – prva rakija koja poteče, najjača i najopasnija. U tradiciji se često nije pila, već prosipala u vatru ili na zemlju „za pretke“.
- Srednji tok – daje najbolji kvalitet, to je prava rakija.
- Patoka – poslednji deo, slab i često se vraća u kazan kod sledećeg pečenja.
Pečenje je sporo i pažljivo. Rakija „teče kap po kap“, a majstori stalno motre temperaturu i jačinu, proveravajući okus i miris.
Saveti majstora – kako izbeći greške
- Voće mora biti zrelo, ali ne trulo – prezrelo kvari aromu.
- Komina se ne sme ostaviti predugo, jer se ukiseli.
- Kazan mora biti dobro očišćen pre pečenja.
- Voda za hlađenje u luli mora stalno da cirkuliše – ako se pregreje, rakija postaje mutna.
- Rakija se najbolje čuva u staklenim demižonima ili hrastovim buradima.
Foto: Rina
Koliko rakija treba da „ima stepeni“?
Dobra rakija se meri „gradima“ ili stepenima. Najčešće se peče rakija jačine od 40 do 45 stepeni. Ako je slabija, kažu da „nije muška“, a ako je jača, gubi se aroma i teško se pije. Najbolji majstori uvek znaju kada je vreme da „odvoje“ i sačuvaju srce rakije.
Shutterstock
Pesma i druženje oko kazana
Pečenje rakije bio je pravi društveni događaj. Dok muškarci „čuvaju kazan“, žene su donosile meze – sir, hleb, suvo meso – a oko vatre se pričalo, šalilo i pevalo. Kazan je bio mesto okupljanja, gde se sklapala prijateljstva, dogovarali poslovi i jačala komšijska sloga. Uz zvuke frule i harmonike, rakija je tekla, a smeh i pesma širili su se jednako kao i miris voća koje ključa.
Shutterstock
Od kazana do čašice
Rakija je uvek imala posebno mesto u srpskim kućama. Nije bila samo piće – smatrala se i lekom „za želudac“, „za ranu“, ili „za prehladu“. Bila je neizostavna na svadbama, slavama, krštenjima i ispraćajima, simbol dobrodošlice i radosti. „Čašica rakije“ značila je toplu reč i otvorena vrata domaćina.
Rakija danas
Iako se danas mnogi oslanjaju na moderne destilerije i kontrolisanu proizvodnju, u mnogim selima Srbije još uvek se pali kazan na stari način. Tradicija se čuva, a rakija i dalje ima ulogu okupljanja i druženja. U brojnim mestima organizuju se i „rakijade“, festivali posvećeni ovom piću, gde se nagrađuju najbolji proizvođači i slavi duh zajedništva.
U najtamnijim vekovima srpske istorije, jedno bilje je bilo važnije od zlata, a čuvale su ga samo najstarije srpske travarice. Zbog svoje moći da leči “ženske boljke”, nosilo je ime Bogorodice. Ovo su tajni recepti i rituali za biljku za koju su Turci verovali da im donosi propast!
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Alo
Dodaj komentar