Kleopatra Karađorđević: Život i prerana smrt

Kleopatra Karađorđević je bila ćerka Aleksandra i Perside Karađorđević, starija sestra budućeg kralja Petra I. Rođena je kao drugo od desetoro dece 26. novembra 1835. godine u Krajovi, tadašnjoj Kneževini Vlaškoj, a današnjoj Rumuniji, gde je porodica živela u to vreme. U Srbiju su došli oktobra 1839. kada je njen otac, Karađorđev sin, postao ađutant kneza Mihaila Obrenovića.

Tako se sedmogodišnja Kleopatra našla u samom epicentru političkih zbivanja, okružena dvorskim inrtigama, ali i neizvesnostima koje su pratile nemirni 19. vek. Savremenici su kasnije beležili da je bila izuzetno obrazovana, ali i tiha, povučena i nežna.

Kleopatra se 9. februara 1855. udala za četiri godine starijeg diplomatu Milana Petronijevića, sina bivšeg predsednika vlade Avrama Petronijevića, u Sabornoj crkvi u Beogradu. Kum im je bio predsednik Saveta Stefan Stefanović Tenka. Međutim, sreća je prekratko trajala. Kleopata se razbolela posle nekoliko meseci od tuberkuloze i pala u postelju. Preminula je 13. jula u banji Glajhenberg u Štajerskoj, gde je bila na lečenju. Nije imala ni 20 godina. Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Topoli, a posle nekoliko decenija njeni ostaci premešteni su u kriptu crkve Svetog Đorđa na Oplencu, mauzolej porodice Karađorđević.

Na putu prema Topoli, Kleopatrino telo prenoćilo je u crkvi-brvnari Vavedenja Presvete Bogorodice u selu Nemenikuće pod Kosmajem. Seoske devojke, dirnute nesrećnom sudbinom mlade princeze, istkale su joj pokrov, a u znak zahvalnosti ožalošćeni roditelji Aleksandar i Persida kasnije su u porti podigli česmu koja nosi Kleopatrino ime. Danas je to crkva Svetih apostola Petra i Pavla, sagrađena na temeljima stare.

Na spomen česmi urezani su srpska kruna i stihovi: 

„Ovaj izvor što žubori ovde,

To je spomen cveta koji vene,

Tu su suze mesto ladne vode,

U žalosti što su prolivene.”

I danas se veruje da česma poseduje čudotvornu vodu koja donosi zdravlje onima koji je piju, čuvajući uspomenu na prerano preminulu princezu.

Milan Petronijević je teško preboleo Kleopatrinu smrt. Drugi put se oženio tek posle 12 godina sestrom ministra Koste Cukića, Jelisavetom. Umro je u oktobru 1914. godine.

Knez Mihailo je Kleopatri poklonio knjigu sa svojom pesmom „Što se bore misli moje” i posvetom. Postavlja se pitanje zašto je knjigu poklonio baš njoj. Da li je bio zaljubljen u nju, ili je u pitanju nešto drugo, verovatno nikada nećemo saznati. Prema nekim navodima, pesma „Što se bore misli moje” je posvećena njoj, a ne Mariji Jozefi od Lihtenštajna, o čemu govori jedna od teorija, jer se knez jako zaljubio u Karađorđevu unuku i odlučio da joj napiše pesmu.

Češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz, koji je Kleopatri davao časove klavira je za njen 15. rođendan komponovao pesmu „Što se bore misli moje” na reči koje je napisao knez Mihailo Obrenović. Sredinom pedesetih godina 19. veka numeru je ponovo komponovao Kornelije Stanković i ta pesma je za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno izvođena na balovima u Beogradu.