radiobalkanfox
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Božo Koprivica, jedan od najistaknutijih i najposebnijih pisaca domaće književnosti, preminuo je juče u Beogradu, u bolnici Vojno-medicinske akademije, usled komplikacija na plućima. Njegova smrt iznenadila je i potresla kulturnu javnost, jer je Koprivica bio poznat po svom jedinstvenom, magičnom jeziku koji je balansirao između sna i stvarnosti, ostavljajući dela koja su spoj književnosti, poezije, pozorišta, filma i sporta, najčešće fudbala, ali i ličnih sećanja. Njegova dela su bila prava riznica uspomena, gde su čitaoci mogli da naslute delove sopstvenih života i duše.
“>
Mateja Stanisavljevic/ATAImages
Pogledaj galeriju
Sam Koprivica, koji je sebe opisivao kao „levičara, pilota-lovca, španskog borca, Crnogorca, Jugoslovena, Nikšićanina, Dubrovčanina, Beograđanina i partizanovca”, rođen je 1950. godine u Nikšiću. U autobiografiji je opisivao detinjstvo provedeno u kući porodice Mrav, gde je provodio dane igrajući lopte u svako doba dana i pod svim vremenskim prilikama. Osnovnu školu završio je dok je tragao za figurom žene bez glave na ispucalom plafonu, a gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu, gde je diplomirao na Grupi za svetsku književnost. Njegova majka se, prema njegovim rečima, ubila u velikoj sobi na Mansardi, što je ostavilo dubok trag na njegov život i stvaralaštvo.
Koprivica je objavio značajne knjige poput „Volej i sluh“, „Vreme reči“, „Razgovori sa Borislavom Pekićem“, „Kiš, Borhes, Maradona“, „Dribling 1001 noć“, „Samo bogovi mogu obećati“, „Luđak je večno dete“ i „Luda knjiga“. Bio je urednik i kolumnista u više publikacija, priredio je Zbornik o Danilu Kišu i bio član redakcije časopisa Fokalizator.
U svetu pozorišta, Koprivica je bio dramaturg po pozivu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, Kraljevskom pozorištu Zetski dom i Crnogorskom narodnom pozorištu, a učestvovao je i na festivalu Grad teatar u Budvi. Sarađivao je sa renomiranim rediteljima poput Vide Ognjenović, Egona Savina i Dušana Kovačevića, a njegove dramske adaptacije ostale su upamćene kao izuzetno kvalitetne i inovativne.
Posebno mesto u njegovom stvaralaštvu zauzima roman „Bluz dva prijatelja u 54 tjedna“, koji je napisao zajedno sa Miodragom Mijom Raičevićem, a koji kritičari ističu kao delo koje čuva i prenosi kulturu sećanja, uključujući poštovanje prema legendama poput košarkaša Mirze Delibašića i muzičara Davorina Popovića. Kroz 54 fusnote u knjigama, Koprivica je uveo imena velikana književnosti, muzike, sporta i umetnosti, poput Nene Bulgakov, Danila Kiša, Mirka Kovača, Borhes, Josifa Brodskog, Dušana Prelevića, Ratka Vukadinovića, beogradskih ulica i kafana, ali i Dubrovnika.
Njegov rad bio je prožet dubokom ljubavlju prema reči, umetnosti i životu. Čitalac je mogao da oseti njegovu posvećenost jeziku i kulturi, a kako je sam Božo isticao, „suza mu je pala na volej“ – metafora koja oslikava spoj njegovih strasti prema fudbalu, literaturi i životu. Koprivica je ostavio neizbrisiv trag u književnosti i kulturi regiona, a njegovo nasleđe nastaviće da inspiriše i buduće generacije.
Božo Koprivica je bio umetnik čiji je talenat prevazilazio granice jednog medija, spajajući istoriju, poeziju, sport i lična iskustva u delo koje je istovremeno magično i duboko ljudsko. Njegova smrt predstavlja gubitak ne samo za književnu scenu, već i za sve one koji su kroz njegove knjige i pozorišne adaptacije mogli da dožive život pun emocija, sećanja i umetničkog duha.
Dodaj komentar