Ko je bio Živojin Žika Milenković

Pozorišni, filmski i televizijski, glumac Živojin Žika Milenković preminuo je na današnji dan 2008. godine u 80. godini života. Slavni dramski umetnik rođen je 26. januara 1928. godine u Nišu.

Glumio je u preko 30 filmova, preko 300 televizijskih emisija (drame i serije) i oko 150 pozorišnih predstava. U životu je dobio samo jednu nagradu – u Smederevu mu je kao glumcu komičaru uručena Nušićeva nagrada za životno delo. Ta nagrada ga je uplašila.

Pogledajte u galeriji izbor njegovih uloga:

– Čini mi se kao da neko kaže “Ajde daj mu, da ne umre bez nagrade”. Znajući kako se nagrade dele, bio sam ponosan što do sada nisam ni jednu dobio. To bi bio kuriozitet sam za sebe. I bio sam na to ponosan. Voleo sam da budem baš po tome zapisan u istoriji pozorišta. Nušić, koga sam često i rado igrao, mi je malo pokvario tu ideju – rekao je svojevremeno glumac.

Publika ga je zavolela kao urnebesnog Soću Šurdilovića iz “Vrućeg vetra“, koji je kako je rekao jedna od njegovih omiljenih uloga.

– Mislim da se pamti Soća Šurdilović iz “Vrućeg vetra”. On je za mene, iako je bio tvrdica, sinonim domaćina južnjačkog temperamenta, čoveka koji se nosi sa surovim životom. Onda, gazda Cvetko iz “Ljubav na seoski način”, i mudar i vispren i spreman na svaku priliku. Svi ti kompleksni likovi imali su i svoje mane. Trebalo je odbraniti te mane i opravdati vrline. Kao u životu – govorio je glumac.

Ipak, najviše sličnosti pronašao je sa Gracem iz “Srećnih ljudi”.

Pogledajte u galeriji fotografije iz serije “Srećni ljudi“:

– Garac mi je jako drag lik, jer je vredan čovek, ali gubitnik. Hvala piscima, Siniši i Ljiljani, jer je lik baš pisan po mojoj meri. U mnogim segmentima mog ličnog života nalazi se baš taj Garac, naravno izuzimajući lični, porodični život. Jako sam ga zavoleo od prvog trenutka – rekao je.

Milenković je završio Višu pedagošku školu i bio nastavnik književnosti u Nišu. Ali, ljubav prema glumi odredila mu je drugačiji životni put.

– U pozorištu je drugačije, vreme duže traje. Prvo se predstava sprema, ekipa se uigrava i onda se izađe pred publiku. A to što sam završio književnost, tako je moralo da bude. Tada nije postojala Akademija za pozorište, a glumci su angažovani iz amaterskih družina. Studirajući književnost, izučavao sam istovremeno i glumački zanat – pričao je Milenković.

U Beogradskom dramskom pozorištu Žika Milenković je počeo da igra 1952, da bi od 1960. glumio u kontinuitetu gotovo četiri decenije. Za to vreme odigrao je nekoliko stotina predstava, među kojima su posebno značajne uloge: “Knjaz Miloš”, “Agaton”, “Klaudije”, “Spasoje Krtalić”…

Važio je za “narodnog” glumca starog kova, jednostavnog nastupa i humora bliskog “širokim narodnim masama”. Ipak,poslednje dane svog života je proveo u siromaštvu o čemu je i sam govorio.

– Penziju sam dočekao u siromaštvu, sumorno i nezasluženo. Sve se svelo na jednu bednu glumačku penziju. Nema nedelje da mi unuk ne dođe na ručak. Ćerka i unuk me paze, brižni su i unuk mi se zove Žika Milenković. I mislim da nema razloga da se postidi tog imena. U penzionerskim danima zbog nemaštine nisam mogao ni da kuvam svakog dana, nego po potrebi – govorio je glumac svojevremeno.

 Video: Aleksandar Srećković Kubura živi na selu