Ko su Džulijus i Etel Rosenberg

Džulijus Rosenberg i Etel Rosenberg bili su američki državljani pogubljeni 19. juna 1953. godine zbog zavere za špijunažu, odnosno prenošenja tajni o atomskom oružju, radaru i sonaru Sovjetskom Savezu.

Primarni svedok protiv Rosenbergovih bio je Etelin brat, Dejvid Gringlas, koji je priznao da je dostavljao nuklearne podatke paru. Uprkos međunarodnim protestima i tvrdnjama o nevinosti, par je pogubljen na električnoj stolici u zatvoru Sing Sing.

Slučaj je bio izuzetno kontroverzan, sa višedecenijskim debatama da li su žrtve antikomunističke histerije ili krivci za tzv. „zločin veka“. Kasnija otkrića, uključujući projekte poput Venona project, ukazuju da je Džulijus bio uključen u špijunažu, dok je uloga Etel i dalje predmet rasprave.

Pogubljeni na električnoj stolici u zatvoru u Njujorku

19. juna 1953. godine, Rozenbergovi, osuđeni za zavereničku špijunažu i prenošenje američkih atomskih tajni Sovjetskom Savezu, pogubljeni su na električnoj stolici u zatvoru Sing Sing u Osiningu, Njujork. Par je do samog trenutka smrti tvrdio da je nevin. Rosenbergovi su prvi američki državljani osuđeni i pogubljeni zbog špijunaže u vreme mira, a njihov slučaj i danas izaziva kontroverze.

Džulijus  Rosenberg, rođen 12. maja 1918. u Njujorku, bio je inženjer u Signalnom korpusu američke vojske. Njegova supruga, rođena kao Etel Gringlss, takođe iz Njujorka, radila je kao sekretarica. Par se upoznao u omladinskom komunističkom savezu, venčao se 1939. i dobio dvoje dece.

Džulijus je uhapšen 17. juna 1950. zbog sumnje na špijunažu i optužen da predvodi špijunsku mrežu koja je Sovjetima prosleđivala tajne o atomskoj bombi. Etel je uhapšena dva meseca kasnije. Glavni svedok protiv njih bio je Etelin mlađi brat, bivši američki vojni kaplar i mašinac u tajnom laboratoriju za atomske bombe u Los Alamosu, koji je priznao da je prosleđivao nuklearne podatke Sovjetima i svedočio protiv sestre i šuraka. On je kasnije odslužio deset godina zatvora.

Suđenje, koje je počelo 6. marta 1951. i izazvalo veliku medijsku pažnju, dovelo je do njihove osude. Sudija ih je 5. aprila 1951. osudio na smrt, a par je prebačen u Sing Sing na izvršenje kazne.

Tokom naredne dve godine, slučaj Rosenbergovih izazvao je nacionalne i međunarodne debate. Dok su neki tvrdili da su žrtve histerične antikomunističke kampanje u SAD i da je smrtna kazna bila surova i neobična, mnogi Amerikanci smatrali su da je presuda pravedna. Predsednik Dvajt D. Eisenhover odbio je da iskoristi izvršni oprost, navodeći:

„Mogu samo reći da, beskrajno povećavajući šanse za atomski rat, Rosenbergovi možda osudili na smrt desetine miliona nevinih ljudi širom sveta. Pogubljenje dvoje ljudi je ozbiljna stvar. Ali još ozbiljnija je misao o milionima mrtvih čije smrti mogu biti direktno povezane sa onim što su ovi špijuni učinili.“