Koji sirevi utiču loše na krvne sudove i srce

Sir koji mnogi svakodnevno jedu zbog ukusa i hranljivosti može, ako je bogat zasićenim mastima i solju, neprimetno pogoršati holesterol i povećati rizik od ozbiljnih bolesti srca i krvnih sudova.

Sir je jedna od najpopularnijih namirnica širom sveta, cenjena zbog ukusa, hranljivosti i osećaja zadovoljstva koji pruža. Prisutan je u gotovo svim kuhinjama, od doručka do deserata, i često se doživljava kao bezazna ili čak zdrava opcija.

Međutim, savremena naučna istraživanja sve češće upozoravaju da određene vrste sira, naročito one bogate zasićenim mastima i solju, mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova ukoliko se konzumiraju često i u većim količinama.

Foto: Shutterstock

Prema mišljenju kardiologa, problem nije u siru samom po sebi, već u njegovom sastavu i količini koja se unosi. Zasićene masne kiseline, kojih najviše ima u tvrdim i punomasnim sirevima poput čedara, parmezana i maskarponea, dokazano doprinose porastu LDL, odnosno “lošeg” holesterola.

Povišen nivo LDL holesterola predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za razvoj ateroskleroze, kao i za srčani i moždani udar.

Ove tvrdnje potvrđuju i brojne naučne studije. Meta-analiza objavljena u stručnom časopisu “European Journal of Nutrition” pokazala je da visok unos zasićenih masti iz mlečnih proizvoda može nepovoljno uticati na lipidni profil u krvi, navodi se u jednoj studiji, posebno kod osoba koje već imaju povišen holesterol ili visok krvni pritisak.

Foto: Shutterstock

Autori ističu da je upravo sadržaj masti presudan faktor koji određuje da li će sir imati neutralan ili štetan efekat na zdravlje.

Posebnu pažnju stručnjaci skreću na maskarpone, kremasti sir koji se često koristi u desertima poput tiramisua.

Već jedna porcija može sadržati izuzetno visoku količinu ukupnih i zasićenih masti, što u kratkom vremenskom periodu može značajno povećati opterećenje kardiovaskularnog sistema.

Kada se tome doda i visok unos šećera, koji je čest u slatkišima, rizik po zdravlje srca dodatno raste.

S druge strane, nutricionisti naglašavaju da sir ne treba potpuno izbaciti iz ishrane. Istraživanja objavljena u časopisu “Nutrients” ukazuju da umerena konzumacija lakših, niskomasnih i manje slanih sireva može biti deo uravnotežene ishrane bez negativnih posledica po srce.

Foto: Shutterstock

Mocarela, rikota i sveži neslani sir sadrže znatno manje zasićenih masti i natrijuma, a istovremeno obezbeđuju kvalitetne proteine i kalcijum, važne za zdravlje kostiju i mišića.

Stručnjaci savetuju da se sir kombinuje sa voćem, povrćem i integralnim žitaricama, jer takva kombinacija pomaže kontroli porcija i doprinosi boljoj nutritivnoj ravnoteži.

Kako zaključuju kardiolozi i nutricionisti, ključ očuvanja zdravlja srca leži u umerenosti i pravilnom izboru namirnica.

Sir može ostati na jelovniku, ali uz svest o tome koju vrstu biramo i koliko često je konzumiramo. Kada je reč o zdravlju srca, male promene u svakodnevnoj ishrani mogu napraviti veliku razliku.

BONUS VIDEO:

Recepti

Hrskava spolja, nežna iznutra i neočekivano slana, ova verzija makaronsa sa kremom od sira i maka donosi francuski klasik u sasvim novom, gurmanskom izdanju.

sledeća vest