Krivi toranj nije samo u Pizi

Krivi toranj nije jedinstven za Pizu, širom sveta postoje građevine koje su se nagnule zbog tla, grešaka u gradnji ili namernog dizajna.

Kada se pomene krivi toranj, većini ljudi prva asocijacija je čuveni Toranj u Pizi – mada je to samo jedan od mnogih primeraka krivih tornjeva širom sveta, koji privlače turiste širom sveta.

U stvarnosti, postoji desetine građevina koje se nagnu iz različitih razloga, bilo zbog nestabilnog tla, konstrukcionih grešaka ili jednostavno kao atrakcija.

Krivi toranj u Surhusenu – Nemačka

Foto: Shutterstock

Doktorantima arhitekture često je zabeležen kao najnagnutiji “prirodni” krivi toranj na svetu – čak više nego toranj u Pizi. Nalazi se na severozapadu Nemačke, u selu Surhusen. Njegov nagib je oko 5,19 stepeni, znatno veći od pisanskog koji se kreće oko 3,99 stepeni.

Od 1975. bio je zatvoren zbog bezbednosnih razloga, ali je stabilizovan i ponovo otvoren nakon deset godina.

Huzhu Pagoda – Kina

Ova pagoda iz 11. veka, smeštena u Šangaju, poznata je po nagibu koji je čak prešao onaj u Pizi – oko 7,10 stepeni nagiba u jednom trenutku. Nagib se pripisuje različitim vrstama tla na kojima je pagoda izgrađena.

Krivi sat-toranj u Teluk Intanu – Malezija

Foto: Shutterstock

U malezijskom gradu Teluk Intan nalazi se krivi sat-toranj iz 1885. godine, nekada korišćen kao rezervoar vode i sat. Zbog mekog tla i dodatne težine vode, toranj se naginje ka jugozapadu, što ga čini jednim od omiljenih lokalnih simbola.

Toranj Olimpijskog stadiona u Montrealu – Kanada

Foto: Shutterstock

U Montrealu se nalazi najveća nagnuta struktura u svetu – toranj koji je deo Olimpijskog stadiona. Sa nagibom od oko 45 stepeni, daleko je više nagnut od svih tradicionalnih krivih tornjeva, ali namerno projektovan da bude takav deo modernog arhitektonskog dizajna.

Kapital Gjet – Abu Dabi, UAE

Foto: Shutterstock

Nazvan “Krivi toranj Abu Dabija”, ovaj moderni neboder se namerno nakrivio čak 18 stepeni – više nego četiri puta više od Pize, i drži rekord kao najnagnutija građevina ikada izgrađena. Ginisova knjiga rekorda ga je priznala kao takvog.

Oldehove – Holandija

Foto: Shutterstock

U gradu Lejvardenu, stari crkveni toranj Oldehove počeo je da se naginje tokom gradnje u 16. veku, a nikada nije završen kako je prvobitno planirano. Danas stoji kao istorijski krivi toranj u srcu Holandije.

7. Krivi tornjevi Bolonje – Italija

Foto: Shutterstock

U Bolonjii stoje dva srednjovekovna tornja, od kojih je poznatiji Garisenda, poznat po nagibu većem od pisanskog i koji je predmet restauracije jer njegova stabilnost brine stručnjake i vlasti grada.

Šta dovodi do nagiba?

Krivi tornjevi nastaju zbog različitih razloga:

🔷Nestabilno tlo ili mekana zemlja, posebno blato ili močvarna područja.

🔷Različiti slojevi tla i različita nosivost od jedne do druge strane objekta.

🔷Greške u izgradnji ili neadekvatne temelje.

🔷Nekad čak i namerni arhitektonski izbori (kao kod “Capital Gate” ili “Montreal Tower”).

Zašto su krivi tornjevi fascinantni?

Krivi tornjevi ne samo da su istorijske i kulturne znamenitosti, već pokazuju surovu interakciju između arhitekture i prirode.

Neki su izbegli rušenje zahvaljujući lokalnim naporima da sačuvaju jedinstvenu strukturu. Drugi su privukli globalnu pažnju jer se njihovi nagibi i konstrukcija razlikuju od očekivanih.

BONUS VIDEO:

Putovanja

Solo putovanja žena postaju sve popularnija, a nova studija otkrila je najbolje gradove za žene koje žele da putuju same.

sledeća vest