Kutija za nakit čuvene Olivere Marković krila tajnu koja se saznala nakon njene smrti

Puls poznatih

Kutija za nakit čuvene Olivere Marković krila tajnu koja se saznala nakon njene smrti

• Olivera je čuvala umrlicu koleginice decenijama
• Karijeru je započela ulogama zavodnica, lepotica

Jedna od naših najvećih glumačkih legendi, bila je Olivera Marković.

Nakon njene smrti, njen sin, reditelj Goran Marković, poklonio je Narodnom pozorištu drvenu kutiju za nakit u kojoj je slavna glumica držala svoje dragocenosti – na prvi pogled tri potpuno obične stvari.

Svaka od njih govori mnogo o liku i delu Olivere Marković.

Umrlicu Žanke Stokić je, kako je otkrio Marković “Olivera skinula sa jednog drveta”, neposredno posle sahrane svoje starije koleginice, 1947. godine. Godinu dana kasnije, Olivera je upisala Akademiju, a činjenica da je sačuvala kroz sve te decenije ovo parčence papira, jasno govori o tome koliko je cenila Žanku Stokić.

Olivera Marković držala se toga da svaka glumica mora da ima par veštačkih trepavica.

Njoj, uostalom, s onakvim talentom ništa drugo i nije bilo potrebno.

Karijeru počela ulogama zavodnica

Mada je mlađa publika zna po ulogama svojeglavih gospođa u serijama “Bolji život”, “Srećni ljudi”, “Porodično blago” ili otkačene Angeline u “Otvorenim vratima”, Olivera je karijeru počela ulogama zavodnica, lepotica.

– Nikada nisam bila ni Ofelija, ni Julija, niti sam volela takve uloge. Počela sam kao zavodnica i naigrala se takvog repertoara – od glupača do prevejanih, od opajdara do dama iz visokog društva – izjavila je jednom prilikom.

Komšije Olivere Marković

– Ceo život smo bile prve komšinice. Olivera je bila veoma zanimljiv lik. Ona i njen suprug su jedno vreme držali školu glume, a mi kao deca smo je često nervirali, dok smo se igrali žmurke, jer smo preskakali ogradu, ali sve je to bilo zanimljivo. Ona je prema meni uvek bila divna. I dan-danas imam knjižicu koju mi je kupila kada sam se rodila. Ona je takođe bila veliki ljubitelj životinja, imala je svoju belu pudlu i bila je jako tužna kada je ona uginula. Posle toga je nastavila da hrani kuce i mace na ulici, uvek je bilo mnogo maca kuca. Bio je problem kada te kuce narastu pa se napravi čopor, ali, sve u svemu, jedan ljubitelj i životinja i ljudi. Bila je veoma zanimljiva, pamtim je sa tim njenim velikim zelenim sunčanim naočarima kako je prolazila ulicom – rekla je prva komšinica i dodala da se Oliverino ime danas često spominje u kraju.