Kuvana repa s belim lukom: Jeftin, star, posan ručak koji se kuvao kad nema ništa

U vremenima kada se jelo ono što se imalo, a ne ono što se poželi, repa je bila kraljica sirotinjskog ručka. Jeftina, izdržljiva, lako se čuva, i – što je najvažnije – greje stomak kad napolju duva s četiri strane.

Posebno u toku posta, kad nije bilo ni masti ni mleka, repa sa belim lukom bila je obrok koji su generacije pamtili. Iako danas gotovo nestala sa trpeza, ona je jedno od onih jela koje vredi vratiti – zbog ukusa, zdravlja i sećanja.

Kad ništa drugo ne ostane – tu je repa

Bela repa, žuta ili crvena – u narodnoj kuhinji svaka je imala svoje mesto. Nije se gajila za pijacu, već za kućnu zimnicu. U trapovima, buretu, kraj krompira i kupusa, čekala je zimu da zablista – skromno, ali sigurno.

Gotovo da nema jela u koji se ne stavlja luk, ali nije svejedno koju vrstu koristite jer ova namirnica daje obrocima posebnu aromu.

Nije ni kolač, ni doručak, a hranila je generacije. Slatka tarana sa orasima i medom bila je jelo za dane kad nema puno – ali ima duše, volje i tople vode

Gotovo da nema jela u koji se ne stavlja luk, ali nije svejedno koju vrstu koristite jer ova namirnica daje obrocima posebnu aromu.

Nije ni kolač, ni doručak, a hranila je generacije. Slatka tarana sa orasima i medom bila je jelo za dane kad nema puno – ali ima duše, volje i tople vode

Gotovo da nema jela u koji se ne stavlja luk, ali nije svejedno koju vrstu koristite jer ova namirnica daje obrocima posebnu aromu.

Nije ni kolač, ni doručak, a hranila je generacije. Slatka tarana sa orasima i medom bila je jelo za dane kad nema puno – ali ima duše, volje i tople vode

Domaćice su je spremale u vodi, s malo soli i belog luka, i jelo se uz hleb, proju ili turšiju, bez mesa, ali s puno ukusa.

Sastojci (za 4 osobe)

Opcionalno: malo sirćeta ili soka od turšije, ako volite kiselije

Priprema

Kako se jelo

Najčešće toplo, odmah s ognjišta, ali je domaćice nisu sklanjale ni kad se ohladi. Repa je „bolja kad prenoći“, govorile su, i služile je sledećeg dana uz hleb natopljen sopstvenim sokom.

U postu je išla uz kiseli kupus, pečeni krompir ili pasulj bez zaprške, a van posta – ponekad uz komad suve slanine.

Više od ručka

U nekim krajevima, stariji ljudi i danas veruju da repa „pročišćava telo i smiruje stomak“. Davala se deci kad im „teško padne post“, starima da ne „opterećuju srce“, i radnicima – jer „ne zavarava glad, već je nahrani jednostavno“.

Jedna baka iz sela kod Trstenika rekla je:

„Kad ti ni repa ne prija – e onda znaš da ti ne fali hrana, nego mir.“

Recept koji nas vraća sebi

U vreme kada sve traži začin više, kombinaciju više, efekat više – kuvana repa s belim lukom podseća nas da je ponekad dovoljno da imamo – dovoljno.

Možda nije jelo za slavu. Ali jeste za dan kada hoćeš da jedeš tiho, zdravo i iz ruku koje ne traže aplauz.

Vladeta Jerotić jednom prilikom je jasno objasnio koja je to najteža hrišćanska vrlina koju svaki čovek treba da savlada.

Pojedini pevači muslimanske veroispovesti odlučivali su da uprkos svojoj religijskoj pripadnosti obeležavaju pravoslavnu slavu. Ova pojava izaziva pažnju javnosti jer osvetljava složene odnose tradicije, identiteta i zajedničkog kulturnog nasleđa na Balkanu

Kada su dani kratki, a noći duge, u srpskom narodu se znalo – kuća ne sme da ostane sama. Makar neko da prespava, da se čuje glas, da pas zalaje. Tišina kuće bez duše zimi se smatrala lošim znakom.

U narodnom verovanju, novembar je vreme kada se duša zatvara, a kuća mora da se „utvrdi“ sitnicama koje znače mnogo – obični predmeti koji štite dom, decu i zdravlje

U narodnom verovanju, od Aranđelovdana do Nikoljdana ne leže se kasno, ne ustaje se rano, i ne budi se dete iz sna – jer se u snu odmara ne samo telo, već i duša pred zimu