radiobalkanfox
Priznala je da su joj koncerti u Sava centru bili veoma posebni i da joj je potrebno vreme da svari utiske.
Otkila je koliko joj nedostaje pokojni otac i posvetila mu je deo nastupa, a posebnu zahvalnost je izrazila i Saši Popoviću.
Marija Šerifović progovorila je o privatnom životu, dotakla se sina Maria, a onda emotivno pričala o pokojnom ocu i Saši Popoviću.
Marija Šerifović je održala nekoliko koncerata u Sava centru, a sada je otkrila kako izgleda sve kada su joj se slegli utisci.
– Meni se ništa nije sleglo. Ja sam sinoć došla kući pošto sam spavala u hotelu do i išla tako pasarelom levo desno. Uh trebaće mi malo vremena. Nekako nemam dovoljno vremena da svarim tekući koncert jer me već iza ćoš da kažem, sledećeg jutra čeka sledeći. Meni su bili najdraži možda sedmi pa osmi pa šesti. Ovaj naprosto prvi je koncert uvek napeti. Onako bili smo svi pod velikom tenzijom. Sve skupa možda možda vrlo verovatno u nekih top pet do sedam ovih koncerata ikada.
“Sa kolegama se družim”
Ono što moram da primetim jeste da je bio veliki broj vaših kolega da su svi oduševljeni pohvale sa svih strana. Retkost je da kolege hvale kolege.
– Sa svim svojim kolegama se trudim da imam stvarno jedan normalan i zdrav odnos. Dakle, mi se ne družimo, mi se ne kumujemo, mi ne letujemo. Zato što ja imam svoj neki mali mikro svet i i apsolutno smatram da je to tako za sve nas u tome najzdravije. Hvala svim kolegama koji naprosto dolaze da da uživaju i da dele i tu sreću sa mnom i tu ljubav prema muzici. Najiskrenije im hvala i to je to. Eto to je ono što mislim.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Videli smo snimke sa proba tj. vaš vlog. Mali Mario aktivno učestvuje. Ima svoj mikrofon. Međutim, videla sam i da uzima vaš takođe.
– Da. Sad mu je draži moj. Pa zato što se ne ne čuje glas ovaj preko njegovog na ozvučenju. Ne znam. Mislim da je i dalje bubanj draži od mikrofona. Dete raste u toj sredini. Sad videćemo da li će ga zaista to negde povući. Ja bih možda pre volela i ne, ali hajde sad videćemo šta je njegov put. Ja verujem da svaka dušica kad se spusti na zemlju ona neki svoj put utaban već ima.
Foto: Danica Božović / Ringier
“Sa Mariom se moj ego smanjio”
Koliko vam je bilo emotivno iznenađenje za 8. mart od njega?
– Pa bilo je zato što ja ne volim iznenađenja. Ne volim pogotovo ako me to emotivno uzdrma dok radim svoj posao. Ali je uvek to nekako posebno, lepo i toplo i prelepo.
Meni se čini da ste jako emotivni, ali da imate taj neki kineski zid, da se tako izrazim za javnost.
– U psihoterapiji bi to verovatno bio ego, a ne kineski zid. Moj ego je onako poprilično velik bio i evo sada kako vreme odmiče, a zapravo kako Mario raste. A kako zapravo u stvari ja rastem zajedno sa njim kao mama, tako taj ego je sve manji. I budem li na kraju bila da se ne izrazim sada šta već, evo ne znam videćemo kako će se to sve završiti.
Je l’ ima sa njim suza radosnica?
– Ima kako nema. Pa mislim meni su pune oči suza po ceo dan kada sam sa njim i svaku noć i ne prođe ni ni ovaj ni jutro da se to ne desi. Ne prođe ni noć da mi onako ne zacakle oči svaki put kad se uspava. Pre nego ga odem po pomazim, poljubim, odem da legnem i ja. Tako da mislim svaka majka to zna. Samo je razlika između mene i nekih drugih majki što one nisu poznate i nisu na TV i ne mogu da pričaju o tome. Sve majke znaju da je to jedna ljubav i u stvari to je to je naša poslednja prava ljubav.
Foto: TV Prva / screenshot
29. maja sledeći koncert. Da li već počinju pripreme?
– Idem da malo da odmaram. Uklopili smo, uspeli smo to nekako da uklopimo, da ne remete neke moje privatne planove. Tako da 29. još nešto malo karata ima u prodaji. Pa ćemo videti već 1. juna moram da budem na nekom drugom mestu. Što znači da požurite.
Deo koncerta posvetili ste Halidu Bešliću. Koliko je to bilo posebno za vas i prva pesma koja je bila je za vašeg tatu?
– Jeste. Pa nekako sam tako osetila da tako treba i generalno sve stvari radim po osećaju. A što se Halida Bešlića tiče ko ne bi slavio i njegov život i njegove pesme i sve što je ostavio tako da je to bilo najmanje što sam u ovom trenutku mogla da uradim.
Jedni si od retkih koja uvek ispoštuje da kažem te legende koje su nažalost otišle, koje su nas napustile. Šaban Šaulić, Halid, takođe i Saša Popović. Koliko je bitno održavati sećanje na njih i da se nakon 10, 15, 20 godina ne zaborave?
– Pa bitno je prvo da se neguju dok su živi. Da ne kažem dok smo živi. To bi možda trebalo da bude lekcija broj jedan. Ova dva se podrazumeva za svako zdravo razumno biće koje ima i Q veće od 100.
Vratiću se ponovo na pesmu koju ste posvetili tati. Kakav je bio osećaj pevati to pred mamom, pred punom salom? Kakve su emocije bile?
– Pa dobro, teško, ali ne postoji sada ni najispravniji način da ja tebi objasnim i zapravo prepričam kako se to izvede i kako kako da se nekako čovek ne polomi na sred koncerta na pola. Ali ja verujem da kada dođe taj trenutak da nas neko napusti, ja verujem da je to samo u fizičkom obliku. Tako da niko nije voleo kako ja pevam narodnu muziku kao moj otac i to je bilo najmanje što sam ja mogla da uradim.
Foto: Youtube/ Marija Serifovic / youtube
Je l’ osećate njegovo prisustvo onako kroz život kad nešto uradite da osećate tu neku energiju ili možda da ga sanjate?
– Nisam ga sanjala ni jednom od prošle godine od tog novembra. Ne mogu sada da kažem ni da osećam ne znam ti ni ja kakva prisustva, ali da ovaj ga prepoznajem kroz sebe sigurno.
U kojim momentima vam najviše nedostaje?
– Uh to je sad baš jedno dosta teško i intimno pitanje i malo je rano za ove teme. Pa moj otac je bio moja omiljena baraba i te naše teme su bile onako poprilično sočne tako da sam sa njim mogla onako baš iskreno i tim jezikom i tim slengom da komuniciram i o životu, o muzici pogotovo, o kolegama još više.
O pobedi Lavine na PZE 2026
“Lavina” nas predstavlja Evroviziju ove godine. Da li ste ispratili?
– Ne da nisam gledala, ne da me nije zanimalo, nego nisam imala kad. Borila sam se sa sobom i sa svojim ovaj životom i probama i prehladama i tako dalje. Nisam gledala, pazi ni polufinale jedno ni polufinale drugo zapravo. Da. Da. Dve polufinalne večeri. Znaš kad sam upalila televizor? Bilo je finale. Poslednji kandidat je završio i krenula je rekapitulacija. Pogledala sam rekapitulaciju. I to je bukvalno bilo sve što sam ja videla o ovogodišnjim predstavnicima i zapravo svim ljudima koji su se takmičili. Momcima želim svu sreću i shvatila sam da su mladi. Shvatila sam da su iz Niša i za početak kao i mislim svima i svakome želim im sreću da uđu u finale. Sve ostalo mora da bude negde zapisano.
Šta mislite da li možemo da prođemo u finale kao neko ko je pobedio? Imate to iskustvo?
– Ja mislim da da.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Da li ćemo vas možda videti?
– Dokle više ne bilo. Zamisli kao sad kobajagi to se neće nikada desiti. Mislim ne postoji ni najmanja šansa. Kao odemo opet i kao pobedimo opet. Znači znači ja mislim da ovi koji već lude od činjenice da kao Marija Šerifović jednako Evrovizija, a zapravo Marija Šerifović i njena muzika su mnogo više od same “Molitve” i Evrovizije. Ali nema veze onima kojima sam do ovde, meni bi samo zbog njih bilo možda zabavno, ali neće neće se desiti. Stvarno neće se desiti. Želim svakoj osobi koja je mlada ili nije mlada koja veruje, koja ima strast, koja ima znanje ne jednom pobedu nego 10 puta pobedu. Tako da ako je to “Lavina” super. Samo deco uđite u finale, pevajte sa puno strasti. To je to.
Da vas pozove neki mladi izvođač i hoće da snimi duet sa vama i da odete na Evroviziji?
– Ne idem nigde bre kako znači ne vredi ne vredi nema nema šanse. To je nekako malo se tu svašta nešto i promenilo. Ne dopada mi se način glasanja ne dopada mi se muzika nekako u kom je smeru otišla. Nemam ništa protiv ni zabave ni moderne muzike ni up tempo bit. Super. Sve ok. Ali nešto mi je tu malo onako izgubilo mi je malo neku čar. Tako da to su još neki dodatni razlozi osim toga što neka neka idu brate na mlađima sve to ostaje.
U dokumentarcu o Saši Popoviću rakli ste da je on možda malo ljut na vas zato što ste otišli iz takmičenja. Verovatno vas je on ubeđivao da stalno ostajete?
– Uvek je on to radio. Uvek je on to radio i on je zaista možda jedna od tri osobe u mom životu. Ja samo njemu, nije važno još kome, nikada nisam mogla da kažem ne. Nikada. I evo moralo je da se završi ovako. Bože me oprosti. Znači bukvalno nije postojao način da ja iz žirija odem dok je Sale bio tamo. Znate i nedostaje mi. Nedostaje mi nedostaje mi njegova strast. Nedostaje mi.
Kažu da je uvek umeo da pozove da se nađe čoveku u situaciji i kad je srećan i kad je tužan, kad god se nešto dešava.
– Nismo mi imali tih tih tužnih trenutaka previše. Kod nas je u našem barem odnosu uvek bila sreća, sreća, radost i ja ću ga isključivo i ekskluzivno kao takvog i pamtiti kao čoveka koji je bio vedar, koji je kao čoveka kojem nikada nikada ništa nije bilo teško. Bukvalno nikada nikada nikada. I kao čoveka koji je zvanično uh osoba koja je svoj posao radila sa tolikom količinom strasti koju ja nisam srela ama baš nikada nigde.
“Nije moj cirkus, nisu moji majmuni”
Foto: Una Škandro / Ringier
Toni Cetinski je otkazao koncert u Spensu pod izgovorom da su se tu desile neke tužne uspomene.
– Ja sam došla ovde jutros i ja nemam pojma šta. Znači ja sam nit sam šta čitala. Znam da se nešto desilo al’ sada da to komentarišem. Bukvalno ne znam, a na kraju krajeva nije moj cirkus, nisu moji majmuni. Eto to je to.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
Puzlu u ljubavi ću rado prihvatiti
Imate Maria -ljubav za ceo život. A da li tu fali još jedna osoba da sve upotpuni?
– Pa verovatno ako ta neka puzlica bude nedostajala i ako bude ta puzla mogla savršeno da se uklopi u ovu puzlu sa zadovoljstvom ćemo je prihvatiti naravno.
Čekaj možda dve puzle. Mislim na osobu stariju i još jednu bebicu.
– Ma ženo bre. (smeh)
Dodaj komentar