Medicinski karton Džefrija Epstajna | Kurir

Nakon što je američko Ministarstvo pravde SAD krajem januara 2026. godine objavilo više od tri miliona stranica dokumenata u okviru „Zakona o transparentnosti Epstajnovih dosijea“, javnost je dobila do sada najdublji uvid u mračni svet pokojnog finansijera i osuđenog pedofila Džefrija Epstajna.

Duga istorija polno prenosivih bolesti

Jedan od najupečatljivijih uvida iz novih dokumenata odnosi se na Epstajnov promiskuitetni način života i njegove zdravstvene posledice. Prilikom zdravstvenog pregleda po dolasku u zatvor Metropolitan Correctional Center u julu 2019. godine, tada 66-godišnji Epstajn priznao je medicinskom osoblju da je u prethodnih pet godina imao „više od deset“ seksualnih partnerki.

Zatvorski karton potvrdio je ranije medicinske zapise koji ukazuju na to da je imao istoriju lečenja od hlamidije. Međutim, novoobjavljeni dokumenti idu i dalje. Laboratorijski nalaz od 20. jula 2016. godine nedvosmisleno pokazuje da je bio pozitivan na bakteriju Neisseria gonorrhoeae, uzročnika gonoreje.

Ova otkrića daju konkretnu medicinsku osnovu dugogodišnjim spekulacijama o njegovom zdravlju, navodi The Times.

Dokumenti sadrže i nacrte mejlova iz 2013. godine, koji nikada nisu poslati, u kojima je Epstajn tvrdio da su neki od njegovih visoko pozicioniranih saradnika, uključujući i Bila Gejtsa, takođe dobili polno prenosive bolesti i tražili njegovu pomoć u diskretnoj nabavci antibiotika. Portparoli svih pomenutih osoba oštro su demantovali te tvrdnje, nazivajući ih neosnovanim Epstajnovim izmišljotinama.

Opsesija testosteronom i „muževnošću“

Paralelno sa borbom protiv polno prenosivih bolesti, Epstajn je vodio dugogodišnju bitku sa starenjem i padom nivoa testosterona. Mejlovi upućeni njegovim lekarima, kao i rezultati uroloških testova, pokazuju da je bio izrazito zabrinut za sopstvenu „vitalnost“ i „muževnost“.

Prema medicinskim zapisima iz istrage Ministarstva pravde, urološki test iz 2016. godine pokazao je da su mu nivoi testosterona znatno ispod normalnih vrednosti. U belešci priloženoj uz nalaz, Epstajn je lično naveo da je stanje „isto već deset godina“.

Često se žalio na „nizak libido“ i uporno tražio razne terapije, suplemente i tretmane kako bi se suprotstavio hormonskom padu.

Dubinu njegove opsesije oslikava i sadržaj elektronske pošte. Među poslovnim mejlovima pronađene su i promotivne poruke sa adrese „Dr. Maxman“, u kojima su mu nuđene tablete za povećanje penisa, što dodatno ukazuje na njegove privatne nesigurnosti.

Eugenika, transhumanizam i morbidne fantazije

Epstajnova opsesija sopstvenim telom nije bila puka taština, već temelj njegovih pseudo-naučnih ambicija. Dokumenti potvrđuju njegovu duboku fascinaciju transhumanizmom i eugenikom. Verovao je da može „oplemeniti“ ljudsku rasu sopstvenom DNK i aktivno je istraživao načine da sačuva svoj genetski materijal za budućnost.

Izveštaji otkrivaju da je saradnicima govorio o nadi da će se jednog dana vratiti u život pomoću krioterapije, naučno neutemeljene teorije o zamrzavanju tela. Njegovi planovi imali su i morbidno konkretne detalje – navodno je želeo da mu se nakon smrti zamrznu glava i penis, kako bi se u budućnosti mogli iskoristiti.

Da ove ideje nisu bile samo puka fantazija, potvrđuje i prepiska u kojoj je od California Cryobanka, poznate banke sperme, tražio informacije o programu čuvanja semena.

Ovi planovi ukazuju na mesijanski kompleks čoveka koji je, suočen sa sopstvenom biološkom prolaznošću, sanjao da postane genetski otac nove ljudske rase.

Slika se dramatično menja njegovim dolaskom u zatvor u julu 2019. godine. Život sveden na betonsku ćeliju razotkrio je sve njegove slabosti. Zatvorski medicinski karton navodi čitav niz hroničnih stanja: apneju u snu zbog koje mu je bio potreban CPAP aparat, predijabetes, hipertenziju, hronične bolove u donjem delu leđa i zatvor.

U prvim nedeljama nije imao ni aparat za disanje, što mu je dodatno pogoršalo ionako loš san.

Zapisi čuvara i psihologa opisuju ga kao „uznemirenog“, „potištenog“ i hronično neispavanog. Žalio se na buku, a posebno ga je izluđivao zvuk pokvarenog vodokotlića u ćeliji.

Nakon što mu je sudija odbio jemstvo, čime je postalo jasno da će verovatno ostatak života provesti u zatvoru, njegovo psihičko stanje se dodatno pogoršalo.

Nekoliko dana kasnije, Epstajn je pronađen u ćeliji sa komadom čaršava oko vrata, nakon čega je stavljen pod pojačan nadzor zbog opasnosti od samoubistva. Tokom psihološke procene nazivao je sebe „kukavicom“, ali je istovremeno tvrdio da se nikada ne bi ubio jer ima „prelep život“.

Noć uoči smrti prekinuo je sastanak sa svojim advokatima i rekao čuvaru da ide da pozove majku – ženu koja je u tom trenutku bila mrtva već petnaest godina.

(Kurir.rs/Express.24sata.hr)