radiobalkanfox
Sonja Pernjaković |
- Sestra ističe njegovu plemenitu i autentičnu prirodu, kao i činjenicu da ne ume da mrzi ljude.
- Muzički talenat je nasledan u porodici Vrećo, ali Božo se izdvaja svojom autentičnošću i kreativnošću.
Ekipa emisije “Metar moga sela” posetila je Foču, rodni grad i kuću u kojoj je odrastao istaknuti umetnik Božo Vrećo, kako bi kroz razgovor sa njegovom porodicom otkrili detalje o njegovom životu. Uprkos izazovima koje nosi odrastanje u maloj sredini kada ste drugačiji, Božo je svoje prepreke pretvorio u snagu, što i sam slikovito opisuje:
“Od kamenja koje su ubacali na mene izgradio sam most“.
Njegova sestra je sa puno emocija dočarala njegovu plemenitu prirodu, ističući da je on od rođenja poseban:
“Pa on je jedna duša, baš duša. Ako može čovek da se nazove duša, on je već čovek odrastao, on je naša beba, ali on je jedna duša od kad se rodio pa do sad”. O njegovom dobrom karakteru svedoči i njena izjava da on “prosto ne ume da mrzi, iako bi možda trebao da mrzi neke ljude, ali nije takav”. Sam njegov talenat i pojava smatrani su darom od Boga, zbog čega je i dobio ime Božidar.
Muzički talenat u porodici Vrećo je nasledan. Sestra objašnjava.
“Mi smo svi muzički nadareni. Prvo moja sestra, pokojni otac i majka su isto maltene umetnici na svoj način”. Ipak, Božo se izdvaja jer ima dodatni dar da stvara, piše i prvenstveno bude svoj, a za to ima bezuslovnu podršku najbližih:
On je autentičan
“On je autentičan takav kakav jeste i mi ga podržavamo u tome svemu što radi.“.
Njegovo detinjstvo u Foči bilo je srećno, obeleženo celodnevnim igranjem na ulici. Najvažniji oslonac i figura u njegovom, ali i životu njegovih sestara, jeste majka. Sestra je opisuje kao najvećeg prijatelja porodice:
“Mama je svima nama… pre svega prijatelj koji te razume i kad bi možda trebalo i ne bi trebalo i kad si u pravu i kad nisi u pravu”.
Snagu da se ne povinuje pritiscima i osudama okoline, Božo je crpeo iz duboke religioznosti. Kako njegova sestra navodi, on “nije se dao i verovao je mnogo u Boga“, te mu je upravo ta iskonska vera i ljubav Božja najviše pomogla u životu. Na kraju, Božo Vrećo je svu bol uspeo da pretvori u umetnost, dok toplinu, lepotu i snagu i dalje crpi iz svog porodičnog doma.
Dodaj komentar