Misica Ivančica Pahor ima rak

Ivančicu Pahor (43) mnogi i danas pamte kao jednu od najljepših žena Hrvatske, a ponela je titulu Miss turizma 2000. godine i drugoplasiranu Mis turizma sveta. Nedavno je saznala da ima rak limfnih čvorova, a sada je do detalja otkrila kako izgledaju terapije, ali i koliko je odlučna da pobedi u ovoj borbi. 

Ali iza uspešne poduzetnice stoji i njena najvažnija uloga, ona samohrane majke.

Početak iznova: Borba samohrane majke

Ivančica je iz rodnog Martijanca još pre 30 godina otišla u Zagreb. Život joj se u jednom trenutku potpuno preokrenuo našla se sama, s malim detetom u naručju, bez sigurnosti i bez ikakvih sredstava.

“Bila sam bez ičega, s malim detetom u rukama. Borila sam se za golu egzistenciju“, priznala je ranije, prisećajući se godina neizvesnosti i dugotrajne pravne borbe za alimentaciju.

Najveća podrška bila joj je majka žena plemenitog, dobrog srca kao i kći Una i brat. A upravo su oni danas njeni stubovi u najtežoj borbi u životu.

Pre nekoliko meseci Ivančici je dijagnostikovan karcinom.

“Godinama sam osećala da nešto nije u redu. Oticanje, zadržavanje vode, hroničan umor, osip, crvenilo, ukočenost kičme. Završavala sam na hitnoj, dobila infuziju i vraćala se kući bez odgovora“, priča.

A onda se u septembru pojavila velika kvrga na vratu. Nakon niza pretraga usledila je rečenica koja joj je presjekla život na pola:

No i tada nije pomislila na sebe.

„Prva misao bila je: Kako ću to reći Uni?“ priznaje slomljenim glasom.

Započelo je iscrpljujuće lečenje. Hemoterapije traju i po deset sati; neke su joj toliko srušile leukocite da se jedva mogla uspraviti.

„Ima dana kad glavobolju ne mogu podneti ni s najjačim lekovima. Nekad me obuzme tuga… osećaj da više ne mogu. Ali onda se setim zašto se borim.“

U bolnici svakodnevno svedoči i mnogo težim dijagnozama. Tamo, kaže, nema kuknjave samo tiha solidarnost, pogled koji govori: „Nisi sama.“

Novi rituali, nova disciplina

Bolest joj je uvela stroga pravila: više zelenog povrća, sveže ceđeni sokovi, čaj od korena maslačka, dodaci za imunitet. Čak je unajmila i „hladnu kapu“ iz Engleske kako bi pokušala usporiti gubitak kose.

„Teško je reći hoće li delovati. Mnogim ženama je to najteži trenutak, ali prihvatamo kako Bog odluči.“

Najveća bol patnja onih koje voli

Najviše ju boli, kaže, što bolest najteže pada njenim najmilijima.

Majka od 72 godine radi dvanaest sati dnevno da održi posao i kuću. Brat uskače gde god treba. A Una njena najveća ljubav propušta predavanja kako bi bila uz nju.

„Moji najbliži podnose ogromne žrtve zbog mene. To me pogađa više nego sama bolest.“

Uz sve to, Ivančica i dalje vodi posao koji je gradila „od nule“. Računi ne čekaju, obaveze ne pitaju za dijagnozu.

Snaga u veri i podrška nepoznatih ljudi

U svemu što joj se događa, Ivančica je pronašla novu snagu, veru. Naučila ju je oprostiti, pustiti i krenuti dalje. A kada je svoju priču podelila javno, otvorila je lavinu podrške.

„Dobila sam hiljade poruka. Ljudi dele svoja iskustva, savete… Toliko topline i zajedništva nisam mogla ni zamisliti.“

Iako po prirodi ponosna i nesklona traženju pomoći, shvatila je da zajednica ponekad zna pružiti ruku baš onda kada je najpotrebnija.

Zašto je odlučila govoriti javno

„Bolest nije sramota. I nije kraj. Ona je teška i brutalna, ali i prilika da se povežemo, da pružimo ruku jedni drugima.“

Ako njena priča pomogne samo jednoj ženi da se ne oseća sama, smatra da je već učinila mnogo.

A Ivančica Pahor, žena koja je preživela više od jednog života, još jednom dokazuje da najveći titule ne dolaze s natjecanja — nego iz srca koje ne prestaje voljeti ni kad najviše boli.