radiobalkanfox
Srpski dvorac iz bajke
Fantast nije samo dvorac – to je priča o ljubavi, bogatstvu, ekscentričnosti i umetnosti. Njegov graditelj, veleposednik Bogdan Dunđerski, u njemu je ostavio deo svoje duše, a vreme i mitovi učinili su da ovo zdanje i danas izgleda kao iz bajke.
Graditelj vizionar
Bogdan Dunđerski, imućni veleposednik iz Bačke, odlučio je da na svom imanju kod Bečeja podigne dvorac koji će biti simbol njegove moći, ali i njegovog karaktera. Gradnja je započela 1919. godine i, kako se veruje, tekla bez klasičnog arhitektonskog plana. Kažu da je Bogdan sam davao uputstva majstorima, gradeći dvorac prema sopstvenoj viziji.
Majstori i tajne Fantasta
Bogdan nije angažovao lokalne radnike, već majstore iz Češke. Zašto? Samo tako je mogao da sačuva tajnu svoga dvorca. Po završetku posla oni su se vratili kućama i poneli sve tajne sa sobom. Pričalo se da su na imanje dovozili ogromne količine najkvalitetnijeg slavonskog hrasta, koje su nestajale preko noći – niko nije znao gde su ugrađene. Pretpostavlja se da ispod Fantasta postoje tajni hodnici obloženi hrastovinom, koji povezuju dvorac s ergelom. Što se tiče skrivenih prostorija, meštani veruju da ih ima najmanje dve.
Arhitektura i park
Dvorac Fantast spaja stilove neogotike i romantizma, sa kulama koje podsećaju na bajkovite evropske zamkove. Okružen je velikim parkom, u kojem su nekada uređene šetne staze, jezerce i aleje. Iako vreme i ratovi nisu poštedeli njegovo bogatstvo, Fantast i dalje odiše posebnom lepotom.
Kapela i umetnost
U parku se nalazi kapela posvećena Svetom Đorđu, s ikonostasom koji je oslikao čuveni Uroš Predić. Upravo ovde nastala je i legenda – veruje se da je lik Bogorodice na ikonostasu zapravo lice Marice Dinjaški, žene za koju se pričalo da je bila Dunđerskijeva ljubav. Tako se u Fantastu prepliću vera, umetnost i lične tajne njegovog tvorca.
Fantast i konji
Dvorac je ime dobio po konju Fantastu, šampionu ergele Bogdana Dunđerskog. Ergela je bila ponos ovog kraja, a konji lipicaneri koje je gajio proslavili su se širom Evrope. I danas, prostor oko dvorca čuva duh tog vremena, jer su konji i dalje prisutni na imanju.
Dvorac danas
Nakon Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, a deo njegovog bogatstva zauvek izgubljen. Tokom osamdesetih godina obnovljen je i pretvoren u turistički objekat. Danas Fantast privlači posetioce željne bajkovite atmosfere, venčanja u dvorcu ili jednostavno šetnje kroz park u kojem su ukršteni tragovi istorije i mitova.
U haotičnim godinama nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka, Srbija je bila poprište političkih intriga i sukoba između Obrenovića i Karađorđevića. Jedan događaj iz 1842. godine ostao je upamćen kao prava krvava misterija – ubistvo generala Avrama Petronijevića, jednog od najbližih ljudi Karađorđevića.
Kralj Aleksandar Obrenović ostao je upamćen po krvavom Majskom prevratu 1903. godine, kada su on i kraljica Draga brutalno ubijeni u dvoru. Ipak, malo je poznato da su zavere protiv njega počele mnogo ranije, a jedan od pokušaja atentata umalo da promeni tok istorije Srbije još krajem 19. veka.
Kralj Milan Obrenović bio je jedna od najkontroverznijih ličnosti srpske istorije krajem 19. veka. Njegov život obeležili su burni politički potezi, ratovi, ali i ljubavni skandali. Dok se u udžbenicima najviše piše o njegovom sukobljenom braku sa kraljicom Natalijom, malo se govori o ljubavnim aferama koje su potresale dvor i Beograd.
Malo ko zna da je uvođenje prve zvanične srpske zastave 1835. godine izazvalo pravi diplomatski skandal i gotovo koštalo Srbiju političke stabilnosti.
U 19. i početkom 20. veka Beograd nije bio samo centar politike i trgovine, već i mesto gde su se sporovi često rešavali – dvobojem. Iako zvuči kao scena iz romana, dvoboji su zaista bili prisutni u srpskom društvu, naročito među oficirima, političarima i uglednim građanima.
Alo
Dodaj komentar