radiobalkanfox
Sivi oblaci nadvili su se usred srede nad centrom grada, a sitna, uporna kiša natapala je kaldrmu Knez Mihailove ulice, dajući joj onaj prepoznatljiv, gotovo filmski sjaj. Prolaznici su žurili, skriveni ispod kišobrana, sa pogledima usmerenim ka tlu, kao da žele što pre da pobegnu od tmurnog dana. Ipak, baš u takvoj atmosferi, dogodio se susret koji je na trenutak razbio sivilo i uneo tračak vedrine među Beograđane.
Skreće pažnju na sebe
U masi užurbanih prolaznika iznenada se pojavio poznati lik, i to ne bilo ko nego pevač Mitar Mirić. U tamnijoj garderobi, prilagođenoj vremenskim prilikama, ali sa prepoznatljivim držanjem i harizmom, muzička zvezda je sigurnim korakom prolazila kroz centralnu ulicu, očigledno u žurbi. Delovalo je kao da ima zakazan susret ili obaveze koje ne mogu da čekaju, jer nije zastajkivao, niti se previše obazirao oko sebe.
Gleda svoja posla
Ipak, njegova pojava nije mogla da prođe nezapaženo.
Već nakon nekoliko koraka, prolaznici su počeli da ga prepoznaju. Najpre stidljivo, a zatim sve glasnije, zaculi su se komentari: „Legendo!” dobacio je jedan stariji gospodin, dok je grupa mladih prolaznika uz osmeh uzviknula: „Kralju!” Ubrzo su se i drugi pridružili, pa je ulica, makar na trenutak, oživela drugačijom energijom onom koju može da probudi samo susret sa nekim ko je decenijama prisutan u životima ljudi.
Mirić, iako vidno u žurbi, nije ostao imun na ove reakcije. Nije zastajao da daje izjave ili se fotografiše, ali je na svaku dobacenu reč reagovao toplim, iskrenim osmehom. Pogledom je prelazio preko okupljenih, klimnuo glavom u znak pozdrava, a na licu mu se jasno videlo da mu pažnja prija.
Neočekivani susret
Nije bilo teatralnosti, niti potrebe za velikim gestovima upravo ta jednostavnost dodatno je oduševila prisutne. U vremenu kada su javne ličnosti često udaljene i nedostupne, ovaj kratak susret pokazao je jednu drugaciju stranu neposrednost i bliskost sa publikom koja ga prati godinama.
Kiša je nastavila da pada, prolaznici su nastavili svojim putem, a Mitar je ubrzo nestao niz ulicu, jednako brzo kao što se i pojavio. Ipak, osmesi na licima onih koji su ga sreli govorili su više od bilo kakvih reči čak i u najtmurnijem danu, dovoljan je jedan susret da popravi raspoloženje.
Knez Mihailova se potom vratila svom uobičajenom ritmu, ali je ostao utisak da je tog kišnog dana bila mesto jednog malog, spontanog događaja koji će mnogi prepričavati. Jer nije svakodnevno da, dok žurite kroz kišu, sretnete legendu koja vam uz osmeh uzvrati pozdrav.
Dodaj komentar