Na setu serije “Igra sudbine”: Sandra Bugarski otkriva detalje nastavka i da je postala baka

Na setu telenovele “Igra sudbine”, između kadrova, separata i užurbanog tempa svakodnevnog snimanja, razgovarali smo sa Sandrom Bugarski, glumicom čije ime publika već godinama vezuje za lik Pančete.

Iza duhovitosti i prepoznatljive energije krije se snažna, disciplinovana umetnica koja gotovo tri i po decenije traje na sceni, od filmova “Bulevar revolucije” i “Lepa sela, lepo gore” do danas, paralelno gradeći bogatu pozorišnu karijeru i televizijsku popularnost.

Foto: Dafina Dostanić / Ustupljene fotografije

U iskrenom i emotivnom razgovoru za “Blic”, Sandra Bugarski govori o ljubavi prema pozorištu, saradnji sa Jagošem Markovićem, dugogodišnjem radu na seriji, povratku dragih kolega, ali i o najlepšoj životnoj ulozi – ulozi bake.

Na pitanje šta se dešava sa čuvenom Pančetom, omiljenim likom koji je, kako mnogi kažu, i proslavio seriju “Igra sudbine”, Sandra uz osmeh kaže:

– Hvala vam na lepim rečima. Nije da nije tačno.(smeh) Činjenica je da se dešava svašta. Uvek se dešava svašta. Sve ovo što radimo i snimamo svih ovih godina funkcioniše kao da je u realnom vremenu. Razlika između sezona je samo u tome što prođe neko vreme, godinu, tri, ali u suštini sve teče kao u pravom životu. A po tom principu se svašta i dešava. Život plete, sudbine se mrse i razmršavaju. Jedna velika šteta je što Pančeta nije bila glumica, ali je heroina i antička tragičarka. Ide kroz ovaj život i prti kako zna i ume. Dobro se bori, rekla bih. Pliva, potone, pa ponovo udahne. Evo, sada u ovom trenutku imam crni cvet u kosi. Da je drugačija i manje borbena, nosila bi flor. Desilo se nešto što je za nju i njenu životnu priču veoma teško – otkriva glumica.

Pančeta je mnogo žilava žena

Sandra podseća da je Pančeta mnogo više od komičnog lika.

– Ona je jako borbena, ima strašnu žilavost i volju za život. Nešto je goni da bude vesela čak i u najstrašnijim situacijama. Ima u njoj i sarkazma i cinizma, ima raznih osobina koje su jako dobre i koje bih, ja privatno rado prisvojila. Mnogo je žilava žena. To je čini strastvenom, putenom i spremnom da ide kroz život, da nosi svoje breme i svoj krst, a da i dalje ostane duhovita, vesela i raspoložena. U sebi plače, ali nastavlja da krči i prti kroz život.

Na konstataciju da je i sama žilava i borbena, odgovara kratko i jasno:

– Imam razloga da budem takva.

Foto: Video Oliver Bunić / Ringier

Vest da se Milica Tomašević, koja u seriji tumači Nadu Galić, vratila u telenovelu dočekala je s radošću

– Mnogo sam se obradovala. Uvek se potajno nadam da će nam se ti iz prve postave vratiti u nekom novom krugu, u novoj sezoni. A Milica, s kojom se družim i koju poznajem u dušu, njen povratak sam dočekala sa velikom radošću. Lepo mi to radimo i lako.

Sedam godina svakodnevnog snimanja ostavlja trag. Na pitanje koliko joj je sve to naporno – svakodnevno snimanje i pripremanje, iskreno priznaje:

– Pa kako da ne? Evo, jedva sam se sada izvukla iz separata koji me čekaju danas da snimam, da bismo malo porazgovarale. U ovom poslu, koji se zove gluma, da ne kažem umetnost, moraš da budeš vojnik. Moraš da budeš disciplinovan. Od početaka nas je ostalo možda šestoro ili sedmoro. Da bi opstao, moraš da budeš istrajan i spreman na to da večeras završiš snimanje u sedam ili osam, a sutra već sa novim separatima, novim zapletima, novim odnosima i novim glumcima ustaješ u pet. Možda si prethodno igrao predstavu i spavao tri-četiri sata, ali dolaziš spreman, sa zanatski obrađenim tekstom, staješ pred kameru i daješ sve od sebe. I, sa svim što ovaj zanat nosi, trudiš se da se ne obrukaš i da pokažeš nešto dobro i kvalitetno.

Ističe da je gluma njen posao, a život ipak nešto drugo.

Ja sam u pozorištu živa

Nekada je čuvala sve separata od početka serije, ali situacija se promenila.

– Danas više to ne činim. Nema mesta u kući. U jednom trenutku sam se i selila, pa se to negde izgubilo. Ali bilo bi lepo da se sve to sačuvalo. To bi zaista bilo dobro.

Godine strpljenja i čekanja na pravu priliku vidi kao važnu životnu lekciju.

– To je trening i za posao i za život. Strpljen – spašen. Čovek mora da zna da čeka i da proceni kada je njegov pravi trenutak da zasija i uradi nešto kvalitetno i dobro – mišljenja je ona.

Na pitanje da li je njen pravi trenutak počeo pre sedam godina, Sandra bez dileme odgovara:

– Moj pravi trenutak je krenuo onda kada sam se upoznala sa pozorištem. To je moja velika ljubav i to je moj trenutak. Ja sam u pozorištu živa.

Foto: Snežana Krstić / Ringier

Na konstataciju da je najbolje pozorišne glumačke kreacije uradila u saradnji sa pokojnim Jagošem Markovićem, Sandra kaže:

– Sa pokojnim i nikad življim Markovićem. Na sreću, igram sedam njegovih predstava i to nam je, mogu da pričam i u množini, crveno slovo. Te predstave su oduvek bile posebne i značajne, ali otkad je on otišao, a mi nastavili dalje ovim zemaljskim šarom, postale su nešto mnogo, mnogo posebno i uzvišeno. Niko nije kao Jagoš. Niko nikada neće takav pečat ostaviti u pozorištu. Iskreno se nadam da ima onih koji su uzeli taj uzorak. Gledala sam tu decu, te mlade reditelje koji su dolazili na njegove predstave, pogotovo sada kada je otišao. Nadam se da će neko prepoznati taj put i pokušati da u tom smeru nešto uradi. Za sebe i za ovu lepu priču koja se zove umetnost.

Nisam se pokajala nikada i nizašta

Skoro tri i po decenije je u glumačkom pozivu. Od početaka u filovima “Bulevar revolucije”, preko “Lepa sela, lepo gore”, do danas, nikada se nije pokajala zbog izbora svoje glumačke profesije.

– Ne, nisam se pokajala nikada. I nizašta. Sve je to negde na pola puta, šta ti biraš, a šta ti je pisano. Ako je meni ovo pisano, a ja sam prihvatila da jeste, onda je to to. Šta god bilo. A što se tiče posla, nažalost i dalje me greje gluma. Volim sve što je vezano za nju, mada sam zavolela i televiziju. Jesam zaista.

O susretima sa publikom govori s toplinom.

– Ne znam šta uopšte znači taj termin “biti zvezda”. Ali predivno je. Ja mnogo volim ljude, od toga nisam odustala. Jagoš je umeo da kaže:”Sajka moja, ušla si mi u narod”. Sa tim ljudima pričam i družim se, i dalje gledaju seriju. Skoro mi je na jednoj premijeri prišla žena i rekla: “Mogu li da se slikam sa vama da me mama konačno zavoli?” Ja sam rekla – odmah rešavamo.” – kroz smeh priča glumica.

Iako nema mnogo vremena za odmor, priznaje da voli putovanja.

– Sve je to sada na stend baju. Putovanja moraju da sačekaju. Kad se ugrabi nešto, odlično, ali još je na čekanju. Uglavnom odmaram, svaki slobodan trenutak iskoristim da odmorim.

Foto: Zoran Ilić / Ringier

Posebnu radost donela joj je nova životna uloga – bake.

– Ne znam da li je unuka ista baka, to ćemo tek da vidimo, ali ima neke karakterne osobine – voli da igra i lažno plače. Bože, na koga li je (smeh). Nešto sam kod Boga zaslužila kad sam doživela da imam unuku u pravim godinama, kada mogu da pružim i da se igram i da zajedno uživamo. Unuka ima godinu i po dana i zove se Srna. Inače, baka servis je tu na raznim nivoima. Na sreću, blizu stanujemo pa možemo da se poklapamo po svim osnovama.

Za sada, Srna još ne gleda baku na televiziji.

– Nema taj doživljaj, a roditelji insistiraju da televizor i crtaći budu na minimumu.

Publiku uskoro očekuju i njene nove uloge u serijama “Državni službenik” (četvrta sezona) i “Senke nad Balkanom” (treća sezona).

– Da, biće to baš drugačija Sandra. I to je ono čime sam zadovoljna. Videćemo šta će poslednju reč reći montaža, ali ono što sam ja videla, dobro je. Baš je dobro – zaključuje Sandra Bugarski.