radiobalkanfox
Velika subota je poslednji dan pred Vaskrs, drugi dan hrišćanske žalosti zbog Hristovog stradanja. Vernici odlaze u hramove gde vreme provode u miru i molitvi i uz upaljene voštane sveće iščekuju Vaskrsenje.
Velika subota je poslednji posni dan i jede se sirova ili hrana spremljena na vodi. U pojedinim krajevima naziva se još i Dugačka subota, jer podseća na Isusove muke koje su dugo trajale. Veruje se da se na ovaj dan svako treba da učini neko dobro delo.
Koliko puta vernici mogu da se pričeste tokom vaskršnjeg posta? Foto: Shutterstock
Tradicija je i da se prvog Vaskrsa, u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja.
Po staroj tradiciji na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.
Ilustracija Foto: STR / AFP / Profimedia
Kako se ponašati na Veliku subotu?
Na ovaj dan zabranjena je buka, zabavljanje, uživanje i slušanje muzike.
Poželjno je da se suzdržite od psovki.
Crkva ne pozdravlja intimne kontakte, čak ni među supružnicima.
Malo crnog vina dozvoljeno je onima koji su na Veliki petak strogo postili.
Ne preporučuje se obavljanje kućnih poslova, ali ni rad u bašti.
Nije dozvoljeno raditi ručni rad, lov i ribolov, kao ni klanje stoke ili živine.
Grobovi se mogu posetiti radi čišćenja.
Post je i dalje obavezan. Vernici piju vodu, a obrok se sastoji od hleba, voća i povrća.
Na Veliku subotu je važno da se oprašta i da se traži oprost.
Najvažnije je da Veliku subotu (kao i ceo post koji je već iza nas) provedemo u korist naše duše. Veoma je bitno osetiti kroz šta je Spasitelj prošao zbog ljudi i radost vaskrsenja će doći i zameniti tugu.
Dodaj komentar