radiobalkanfox
Muzički genije Dejan Kostić sa samo 36 godina postao je jedan od najtraženijih autora na muzičkoj sceni ne samo Srbije, nego i regiona.
U ekskluzivnom razgovoru za 5Cast, prvom većem koji je pristao da da za domaće medije, govorio je o saradnji sa Cecom Ražnatović na najiščekivanijem albumu na Balkanu otkrivajući detalje iz studija koje publika do sada nije imala prilike da čuje. Pričao je i o prvim muzičkim koracima, velikim projektima koji su obeležili muzičku scenu u regionu ali i o razlozima koji su doveli do kraja njegove saradnje sa Aleksandrom Prijović.
Čovek koji godinama vešto izbegava kamere jer smatra da muzika koju pravi govori umesto njega, otkrio je i razloge zbog kojih do sada nije davao veće intervjue.
– Šta da vam kažem, imam posla. (smeh) Kada čovek ima puno obaveza, ne može baš na sve strane da stigne. Nekako su me sve te stvari do sada odvlačile od onoga što sam ja u osnovi, a to je da radim u studiju i da se bavim čistom kreacijom. Ipak, mislim da je došlo vreme da se i tome malo više posvetim, tom javnom obraćanju ljudima.
- Da li si svestan da tvoj rad oblikuje muzičku scenu?
– Iskreno, ne. Mislim da ljudi koji su u poslu i rade, često nisu svesni toga u trenutku. Potrebno je vreme da prođe da bi sagledao sve. Verovatno ću toga postati svestan za desetak godina. Sada mi ništa nije neočekivano, ništa čemu se nisam nadao, muzika je deo mene i njome se bavim na sve moguće načine. Izvođački i autorski, jedno bez drugog ne ide.
- Tvoji počeci nisu bili laki. Krenuo si vrlo mlad?
– Da. Počeo sam sa 15 godina da “tezgarim”. Dolazim iz malog mesta Brasina, kod Loznice. Živeli smo skromno i, kada sam krenuo u srednju muzičku školu u Šapcu, bilo je potrebno dodatno zarađivati. Počeo sam da sviram i pevam po privatnim slavljima. Sećam se da sam često dolazio direktno sa svirke na čas harmonike u 7:20 ujutru. Profesori bi mi govorili da idem da se naspavam, ali škola nije smela da trpi.
- Kad pomenemo Loznicu, prva asocijacija je Sinan Sakić. Koliko je on važan za tvoju karijeru?
– Mnogo. Rad sa njim počeo je 2013. godine, a album je izašao 2014. Međutim, mi smo se poznavali i ranije. Obojica smo iz Loznice. Upoznao me je dok sam pevao i bio je oduševljen, čak je i zaplakao. Sećam se da je rekao: “Dabogda ja umro ako ovo dete ne bude najveći od svih”. Međutim, oni nije znao da ja pišem pesme, pa me zvao kada je čuo za to i rekao “Daj, majke ti, da čujem šta ti to imaš!”. Kasnije sam mu poslao nekoliko pesama, tada se to radilo preko CD-a. Moram jednu bitnu činjenicu da kažem. Sinan je imao probleme sa jetrom i doktor mu je rekao da ne sme više da pije iz čaše u kojoj je bio alkohol, a kamoli alkohol. Ponesen tom pričom ja sam mu napravio pesmu: “Bog da me je terao da pijem ne bih toliko trovao sebe“. Bile su tu još neke tri pesme koje sam ja narezao na disk čisto da ne bi bila samo ta jedna. Iako su bile demo verzije, rekao je da želi sve da snimi. Velika stvar za mene bila je što je moja pesma postala deo njegovog repertoara.
- Prva pesma koju si radio za nekog izvođača bila je pesma za Kaću Živković?
– Da. Pesma “Da mi je, da mi je”. To je bila moja prva snimljena pesma, urađena u Cecinom studiju. Tada nisam imao svoj studio. Pesma je postala hit, i zanimljivo je da je i danas ponovo aktuelna.
- Kako sebe vidiš, kao pevača, autora ili producenta?
– Ja sebe svrstavam kao muzičara. Ne mogu sebe da svrstam samo u jednu kategoriju, jer radim više stvari. Sve je to povezano i jedno bez drugog ne ide.
- Kako je krenula tvoja saradnja sa Brajom?
– Brajina i moja saradnja je počela od pesme “Nedostaješ“, Šaka Polumente. Braja je tada napravio pesmu, ali nisu imali ko da im uradi aranžman. Problem je bio taj što je pesma morala da bude gotova za nekoliko dana a za taj posao je potrebno 7-10 dana. I išli su od jednog do drugog aranžera, ali niko nije imao vremena. U toj potrazi došli su do jednog studija koji se nalazi tik do mog. Ni tamo nisu naišli na pozitivan odgovor i, kada su napuštali zgradu, vide odškrinuta vrata od mog studija. Uđu obojica i onako sa vrata mi izlože problem i ja kažem da mogu. Eto, tako smo počeli i radimo i dalje. Skoro 10 godina, i nijednom se nismo posvađali. Mi se mnogo lepše družimo nego što radimo.
- Radio si sa velikim imenima, od Ace Lukasa, Milice Pavlović, Darka Lazića, Aca Pejovića, Barbare Bobak, do Aleksandre Prijović. Lukasu si napisao poslednji veliki hit “Moj život”.
– Tako je. Na toj pesmi sam radio sa Mersedom Hadžićem i ta pesma je super prošla. Svi znaju moje mišljenje o njemu, jedan od najboljih folkera kod nas.
- Njemu si radio i duet koji je otpevao sa Majom Berović “Problem”. Ta pesma je imala “problem”, taj što je skinuta sa Jutjuba. Kako to komentarišeš?
– Pa ne znam šta da ti kažem. To su stvari u koje ja ne zalazim. To su njihovi odnosi. Ali uvek kažem, šta je pesma kriva ako se ljudi neki ne usaglase? Nije pesma kriva. Ne ulazim u njihove realcije, možda oni nisu dobri ovako, ali kakve to veze ima sa pesmom?
- Da li si došao u iskušenje da je ponovo prodaš nekom drugom, pošto je sada skinuta?
– Ne. Samo u slučaju ako Maja to bude želela ponovo da snimi, onda da, ali drugim izvođačima ne.
- Imala sam tu čast da poslušam neke pesme koje si radio za Cecu i ono što me je fasciniralo jesu tekstovi koji su zaista impozantni. Zapitala sam se kako je moguće da jedan muškarac napiše tako duboko emotivne ženske stihove?
– Pišem odmalena. Naravno, radeći sa Brajom stekao sam mnogo zanata. Naučio me je mnogim trikovima. Nema dana da mi neko ne šalje na Instagram tekstove, ali, ljudi, ne treba. Nudite pekaru hleb. Ne služim se veštačkom inteligencijom, nego emocijom.
- Pesma “Provereno” izazvala je veliku aferu nakon što je Ana Nikolić objavila demo verziju te pesme, koja se našla na Miličinom albumu. Mene zanima šta se tu dogodilo?
– Pesma je bila ponuđena Ani Nikolić, ali je nije uzela. Demo snimak je kasnije procurio i to je izazvalo priču u javnosti. Slične stvari su se dogodile i Slobi Radanoviću i Dari, pa pesma nije postala hit. Ta afera nije napravila pesmu hitom, ali jeste pomogla da pesma ispliva u prvi plan. To me je naučilo jednu važnu stvar – od tada više ne šaljem demo snimke, jer danas, kada nešto izađe u javnost, više ne može da se kontroliše. Sada, tek kada kupe pesmu, mogu da je šaljem.
- Kako je raditi sa Milicom Pavlović?
– Milica je veliki profesionalac. U studiju je maksimalno posvećena i disciplinovana. Sa njom je saradnja zaista dobra i nemam nikakvih problema. Imali smo trzavice samo oko tog problema sa pesmom “Provereno”, ali to nije razlog da bvismo se mi posvađali. Ne bi nikom bilo pravo da je bio na njenom mestu tada, da se razumemo. Greška je načinjena. Ja preuzimam odgovornost na sebe, to nije sporno. Zato sam promenio način poslovanja. To su sve benigne stvari. Nikada ništa loše za nju nisam pomislio. Veliki je borac i profesionalac i za nju sam uvek tu.
- Saradnja sa Aleksadrom Prijović te je “obeležila” u smislu da si viralnost dobio kao njen saradnik. Da li ti to smeta i čiji si ti saradnik?
– Ja sam svačiji saradnik. Ne mogu da budem baš svačiji, da se ispravim. Kada je neko talentovan i ima harizmu, naravno da da. Ne smeta mi. Ljudi često primete trenutak kada nešto kulminira, ali ja sam radio godinama pre naše saradnje. Radio sam sa Darom Bubamarom, Katarinom Živković, Andreanom Čekić, Darkom Lazićem i mnogim drugima. Mislim da je to samo početak nečega što treba da se radi. Isto tako nećemo staviti po strani hitove koje sam radio kod Darka Lazića: “Majko“, “Ne kunite mene moje bivše žene”… Ne bih mogao da izmerim sad da li su kod Aleksandre veći hitovi, ili su kod Darka. Kod nje je samo druga vrsta publike i pesama. Ne sećam se da imamo veći muški hit od “Majko” zadnjih 7, 8 godina. Ljudi najčešće vezuju to, kao, “Prijini autori“… Naravno, sarađivali smo, ali nisam ja ničiji autor. Ja sam radio 10 godina pre toga. Ne volim to svojatanje, “nečiji autori”.
- A kako je došlo do saradnje sa Aleksandrom Prijović?
– Spontano. Dolazila je da sluša neke pesme i ranije. Znali smo se, ali smo kasnije počeli ozbiljnije da radimo zajedno. Od pesme “Legitimno”.
- Ono što ljudi ne znaju jeste to da pesma “Dam dam” koju je snimila na poslednjem albumu nije bila pisana za nju. Za koga si je radio.
– Kada sam pravio tu pesmu u glavi sam imao Vojaža. Zbog samog tog rep dela “DAM DAM”, koji inače ja pevam, kao i onaj deo “logično”. U jednom momentu nešto mi je kliknulo u glavi da ta pesma može da bude i pop folk, odmah sam je prebacio, dodao folkerske momente i evo šta je izašlo.
- Pesma je zaista napravila ogroman uspeh. Možemo reći da takav uspeh nije imao niko iz mlađe generacije?
– Može se reći. Ima mladih izvođača koji dolaze i koji imaju potencijal, ali za takav nivo uspeha potrebno je vreme i kontinuitet. Svako ko se bavi muzikom ne može da kaže da ne sanja velike koncerte – od Sava Centra, preko Arene, pa do Ušća. To je neki prirodan cilj. Naravno da svi u pozadini imaju tu sliku u glavi. Kod nje se to već ostvarilo, i mislim da će biti još izvođača u narednim godinama dostići sličan nivo. Aleksandra je jedna od najtalentovanijih pevačica na Balkanu. To je činjenica. Ja mogu nečiju muziku da volim ili ne, ali nikada neću reći da neko ne zna, ako zna.
- Vaša saradnja trajala je do kraja turneje. Zašto je prekinuta?
– Jednostavno, ne vidim sebe više u toj priči. Dao sam ono što sam imao i idem dalje. Nije mi više energija tu kao što je bila.
- Kako je došlo do pada te energije?
– Nije to neki nagli pad. Jednostavno, vremenom se energija promeni. Ja sa njom pričam, da se razumemo. Neću ja proći pored nje na ulici da joj se ne javim. I dalje smo u korektnim odnosima, pričamo kada se sretnemo, ali se ne družimo kao ranije. Imamo različite stavove i poglede na posao i budućnost.
- Spekulisalo se da su finansije bile razlog?
– Ne. To se uvek može rešiti. Problem je energija, kada se ona pokvari… Ja nisam neko ko pljuje, pa liže. Imam veliki prag tolerancije prema svojim prijateljima, ali vremenom, kada se energija pokvari – gotovo. Imam obaveza, dalje, moram da se posvetim i svojoj karijeri, i najvećoj karijeri na Balkanu – Cecinoj.
- Pojavila se i priča da te je Ceca “preotela”.
– Ma kakvi, “otela”. Ne može mene niko da “otme”. To nema veze s realnošću.
- Ali rad sa Cecom ti je bio dugogodišnja želja?
– Jeste. Još od malena. Ne možeš kao dete da sanjaš da radiš sa nekim mlađim od sebe. Slušao sam Cecine pesme dok sam bio klinac, to su neki uzori koji se formiraju rano. Ona ima toliko hitova da može da napravi koncert bez ijedne tuđe pesme, i to vrhunski koncert. To je nivo koji se gradi godinama. Ona ima rajder listu od 100 svojih hitova, da zažmuri i ubada prstom napraviće spisak za savršen koncert, ne može da omaši. Ostali moraju da zagreju stolicu, jer kada radiš koncert, moraš da imaš repertoar od bar 30 svojih pesama da ne bi morali da dopunjavaju sa tuđim. Pomodarstvo je postalo, pevaju i tuđe.
- Nakon što je objavljeno da radiš sa Cecom, pojavile su se priče da su pesme namenjene Prijovićki završile kod nje. Da li je to tačno?
– Nije istina. Tu nije ni bilo pesama za dalji rad. Sve što je bilo za Aleksandru je već završeno i isporučeno. Ono što je ostalo kod mene, nije bilo na tom nivou da bi išlo kod Cece. Osim toga, to su potpuno različiti izvođači, ne možeš praviti iste pesme za njih dve. Ne ide da radiš Cecu i da joj daješ pesme koje nisu rađene za nju, to su gluposti. Prvo, nisu isti pevači njih dve, frekventno, tekstualno. To su totalno dva različita pevača. Koliko god da ih ljudi porede. Ne mogu ja da se poredim sa Futom. Ja sam imao 7 godina kada je Futa bio u piku karijere. Glupo je to porediti. Rajder lista pesama i hitova kod Cece su za svako poštovanje. I koncerti Usče1, Ušće2, Marakana. Ajde neka dođe i uradi još neko. Ja bih voleo, ali kako stoje stvari, to je teško.
- Pitanje i odgovor koje sve zanima: kada izlazi Cecin album?
– Kada Ceca, Dragan i ja stisnemo “enter”. Kada budemo potpuno zadovoljni. Radimo intenzivno, i mogu da kažem da je pravo uživanje slušati to što nastaje.
- Ceca je već u studiju i snima?
– Jeste.
- Ja sam čula demo snimke… Mogu da se pohvalim?
– (smeh) Možeš. Dobro, vi imate privilegiju – ti, Dragan i Ceca i niko više nije čuo.
- Kolika je odgovornost raditi na tom albumu i koliko dugo već radite na njemu?
– Radimo već oko dve i po godine. Prvi naši susreti sa Svetlanom bili su zapravo razgovori. Da bi radio tako veliku stvar, ne možeš samo da analiziraš ono što je bilo – moraš da napraviš nešto novo. Naravno, oslanjamo se na njen prepoznatljiv izraz – emociju, energiju, boju glasa i tu unutrašnju dubinu koju ona ima. Po mom mišljenju, ona ima najbolji spoj ključnih elemenata: emociju, energiju, boju, tehniku i raspon. Uz to dolaze harizma, izgled, stav… Sve to zajedno čini kompletnog izvođača.
- Znači, po tvom mišljenju, kompletan paket?
– Apsolutno. To je moj lični stav, i mislim da nema razloga da se iko ljuti zbog toga. Iskreno, mlađe pevačice je obožavaju. Nema ko neće reći da voli Cecu. A kada dođu u studio, često pitaju: “Šta radi Ceca?”, “Ima li nešto novo?”…
- Znači, interesovanje postoji?
– Naravno. I kod kolega, i kod publike.
- Kakav će biti album? Da li će biti “mračan”?
– Album će biti Cecast. Biće svega. Imaće i tog “mraka”. A, realno, ko može bolje da iznese tu emociju od nje? Takve pesme zahtevaju posebnu težinu i interpretaciju.
- Velika je odgovornost, posebno nakon Marine Tucaković i Fute?
– Ogromna. Marina je bila najbolja u svom poslu, a Futa jedan od najvećih kompozitora kod nas. To je ozbiljan zadatak za svakog autora. Ali iskreno, ne sumnjam ni u sebe, ni u Dragana, ni u tim. Energija nam je dobra. U studiju ne radim sa Svetlanom Ražnatović, nego sa mojom drugaricom.
- Kako izgleda vaš rad u studiju?
– Mi smo došli do tog nivoa da možemo sve da kažemo jedno drugom potpuno iskreno. Ja ne gledam na to kao “snima Ceca, biće hit”. Ne. Gledam kao ozbiljan posao. Šta ako pesma ne prođe? To je odgovornost. Ali energija je dobra i zato sve ide kako treba. Mi slušamo muziku istim ušima. Evo, sada zatvori mene u jednu prostoriju, nju u drugu, i pitaj nas ista pitanja o muzici. Mislim da ćemo ti oboje dati identične odgovore. Prvih nekoliko sastanaka uopšte nismo ni ulazili u studio. Sedeli smo, pričali o životu, razmenjivali ideje, pravili plan. Tek nakon toga smo krenuli konkretno, kroz muziku i tekstove. Evo imamo do sada već 10 pesama skupljenih, tako da ide to sve kako treba.
- Da li je bilo situacija da joj se nešto ne dopadne?
– Ne u klasičnom smislu. Nismo ni nudili pesme koje nisu za nju. Zna se koji je nivo i standard, tako da radimo ciljano. Videćemo. Moguće je da se još nešto promeni, da nastanu nove pesme. Proces i dalje traje.
- Ove pesme su rađene namenski za Cecu?
– Da. Kada sašiješ odelo prema nekome, teško da neko drugi može da uđe u to odelo. Recimo, taj sako tvoj je predivan, ali šta vredi da mi ga pokloniš kada mi je mali? Ili da ja tebi dam moj ako ti je veliki? Kada se pesma pravi za nekoga, ona nosi njegov identitet. Teško je kasnije to preneti na drugog izvođača.
- Neću te pitati kada izlazi album, ali me zanima – kako si se osećao kada si dobio priliku da radiš na njemu?
– To je velika čast, ali i velika odgovornost. Posebno jer dolazi nakon pauze i nakon svega što je urađeno ranije. Postoji pritisak, ali mene to motiviše.
- Da li je bilo neprospavanih noći?
– Naravno. Ali više zbog želje da sve bude kako treba. Često napravimo pesmu, pa je ostavimo da “prenoći”. Prvi utisak zna da prevari.
- Koliko je teško raditi bez Marine Tucaković?
– Teško. Ona je ostavila ogroman trag. Njeni tekstovi su neverovatni, i mnogo sam učio iz toga – kako prepoznati šta kome odgovara, koji tekst ide uz kog izvođača…
- Da li si imao priliku da sarađuješ s njom?
– Ne direktno. Čuli smo se jednom, kada je izašla pesma “Moj život”. Pozvala me je i rekla: “Bravo, kolega!” To mi je mnogo značilo.
- Šta je najvažnije kada se radi pesma za velikog izvođača?
– Da mu “legne”. Možeš napisati najbolju pesmu na svetu, ali ako ne odgovara izvođaču – neće zaživeti. Pesma mora biti pisana namenski, da bi imala pravi efekat. Važna stvar je prepoznavanje levela. Ista je posledica ako pevaču daš najgluplju pesmu na svetu ili preveliku pesma proći neće, Zato mora da se pravi po meri.
- Kako je izgledao prvi trenutak kada je Ceca ušla u studio da snima?
– Poseban. Zbog nje sam čak kupio i novi mikrofon.
– (smeh) Ma to je kod mene standard. Na svaka dva-tri meseca kupim nešto novo za studio. Iskreno, pre ću kupiti sedmi mikrofon nego novi auto. Poznajem njen opus i karakter glasa.
– Ozbiljno. Bavim se audio-produkcijom i jako obraćam pažnju na detalje. Ja tačno mogu da prepoznam koji je mikrofon korišćen, ili ko svira koji instrument — to je nešto što jednostavno čujem.
- Koliko mikrofona koristiš kada snimaš Cecu?
– Dva ili tri istovremeno. Snimamo sve, pa kasnije biramo najbolje. Za sada imamo jedan koji joj najviše odgovara. Ruski mikrofon, vrhunski.
- Kako izgleda samo snimanje?
– Nije lako. Znamo da provedemo i po dva i po sata na jednoj pesmi. I ona je zahtevna, i ja sam. Ali upravo zato možemo da izguramo stvar do kraja. Nema. Čujemo sve, svaku sitnicu. U jednom trenutku sam je slušao dok peva u gluvoj sobi i rekao sebi: “Šta mi ostali uopšte pevamo?” (smeh)
- Postoji i veliki pritisak javnosti oko ovog albuma? Pitam iz razloga što sam čula da si morao da obezbediš studio zbog Cece.
– Tačno. Ogroman je pritisak. I to prvi put osećam u toj meri. Posebnu izolaciju sam stavljao zbog Cece. Znaju svi gde mi je studio i ne želim da rizikujem. Biće i čovek ispred studija koji će da stoji da neko ne bi telefonom snimao ispred kada čuje Cecin glas. Šta će mi to?! Opet ja da napravim javašluk? Neću. Plaćaću čoveka da stoji. Radio sam sa mnogim izvođačima, ali ovakav nivo očekivanja – to je nešto drugo. Najveća zvezda Balkana posle toliko godina sprema album, i ja sam deo toga.
- Kako Dragan reaguje na sve to?
– Odlično. I on je svestan odgovornosti. Uvek je tu, uključen u proces, pogotovo kada se radi na pesmama. Kod snimanja vokala manje — više ga zanima finalni rezultat.
– Apsolutno. Sve radimo zajedno.
- Ljudi često misle da sada radiš samo sa Cecom?
– To nije tačno. Radim više projekata paralelno. Radim sa Zoranom Mićanović, ona je mlada pevačica sa ogromnim potencijalom. Već sada odlično radi nastupe i verujem da će za nekoliko godina biti među najvećim zvezdama.
- Kako pristupaš njenom albumu?
– Kao i svakom, strateški. Danas se muzika brzo konzumira, i mislim da je pametnije izdavati album iz delova – po nekoliko pesama, umesto sve odjednom.
- Ti si među prvima počeo s tim pristupom?
– Jesam, sa Barbarom Bobak sam to počeo da radim. Bili smo prinuđeni zbog situacije – nije bilo vremena da se uradi ceo album odjednom a ona je imala neverovatan hajp sa kaverima. Kasnije su mnogi preuzeli taj model. Publika danas nema strpljenja kao ranije. Ako izbaciš osam pesama odjednom, neke dobre pesme mogu da prođu nezapaženo. Ovako daješ svakoj pesmi prostor.
- Ti si među prvima počeo s tim pristupom? Radiš i sa Breskvicom?
– Da, oko godinu dana radimo na njenom albumu koji uskoro izlazi. Kod nje sada izlaze četiri super pesme. Prvih par meseci od našeg dogovora za saradnju ja sam se bavio analizom njenog stila, glasa, mogućnostima. Ona zaista dobro peva, pokazaće se to i na ovom albumu. Mogu da kažem da je izuzetno talentovana. U studiju smo pevali i operu i to vrlo ozbiljno. Vrhunski. Sopran i to gore do A3. Ona sluša i svetsku muziku i pismeno peva i jako je zahvalna za saradnju. Ima ozbiljan vokalni potencijal. Baš mi je stalo da je pohvalim i krivo mi je što “Gnezdo orlovo” nije otišlo na Evroviziju.
- Kako pristupaš njenom zvuku?
– Kombinujem ono što je ona već gradila sa onim što ja donosim. Nikada ne brišem identitet izvođača, samo ga nadograđujem.
- Ko još spada u tvoje aktuelne projekte?
– Milica Pavlović, Maja Berović, Andreana Čekić, Barbara Bobak, Tamara Milutinović, Tanja Savić… Radimo više albuma paralelno, neki nisu kompletni, ali će na svakom biti po nekoliko mojih pesama.
- Znači, ovo leto će biti puno tvojih pesama?
– Biće ih mnogo. (smeh)
- Ima i jedan duet koji se sprema? Možeš li da otkriješ detalje?
– Radi se o duetu između jedne mlade, izuzetno talentovane pevačice i velike folk zvezde. U pitanju je duet Ane Bekute i Magdalene Vračić. Magdalena je naše dete, iz našeg kraja. Pratim je od malih nogu i ogroman je potencijal. Pevački je već sada na visokom nivou.
- Kako je Ana reagovala kada je čula pesmu?
– Odlično. Rekla je: “Hoću sa Magdalenom. I da pomognem talentovanom detetu!”. Bila je otvorena za saradnju i podržala je mladu koleginicu, što mnogo govori o njoj. Na stranu sve, svidela joj se i pesma. Biće to odlična saradnja.
- Za kraj, tema koja se često ne razume dovoljno: autorska prava.
– To je nešto o čemu se kod nas i dalje nedovoljno zna. Ljudi često ne razumeju šta autor zapravo poseduje i koja su njegova prava. Pesma je u vlasništvu autora po zakonu. ako pričamo o fonogramu. Nepisano pravilo jeste da autor ne proda pesmu na istom govornom području bar ne neko vreme. Autor ima pravo da proda istu pesmu bar 100.000 puta ako želi. Pesmu “Dam dam” mogu da prodam, ali neću. Kavere ne dajem za kavere. Zašto? Zato što moje pesme nisu stare 30 godina. Nađite pesmu iz 1990., pa snimajte. Zvali su me za kaver pesme “Dam dam”. E pa, ne dam, majstore. Koja je poenta da ti pevaš pesmu koja je juče izašla? Ovom prilikom kažem, nemojte da me zovete za kavere bar još pet godina.
- Zašto si zapostavio svoju pevačku karijeru?
– Zato što je to jedan jako odgovoran posao. Zahteva mnogo putovanja i svega. Radio sam jedno vreme i live svirke ali počelo je jedno drugo da potire. Nemoguće je prosto, kada posle vikenda uđeš u studio zuje ti uši, ne možeš, nisi upotrebljiv za rad u studiju, jednostavno. Treba ti do utorka vreme da se oporaviš. Sreda, četvrtak, što si uradio – uradio si, petak već nervoza pred vikend nastupe. Nije moglo, jednostavno. I to je jako zahtevan posao. Zahtevan posao, traži mnogo odricanja. I nisam mogao tome da se posvetim kako treba. Ali, evo da objavim, što kaže narod, i javno – plan mi je u naredne 3-4 godine da objavim jedno 30 svojih pesama. I neću nastupati nigde, tako da, ako bude po planu, nastupi će krenuti od nekog velikog koncerta. Videćemo koliko je realno da se napuni, ne znam, ali to mi je negde plan. Sada da idem da putujem mnogo po Evropi ili da pevam po klubovima. Nemam te ambicije. Ipak mi je u studiju drugačije, drugačiji vajb. Ali ako se posvetiš nečemu, treba da radiš kako treba. Nema rada polovično. Evo, izbacio sam taj duet s Andreanom, pre toga s Aleksandrom. I ti moji dueti nastaju iz prijateljstava. Bukvalno iz prijateljstava. Tako što se čuje pesma, odreaguju na pesmu i kažu – ajde da snimamo duet. Ne jurim ja nikoga za duete, niti bilo šta. Bukvalno nastaju iz prijateljstva i dobre energije. Spontano. Naravno, duet može da uspe, još sa nekim nije sporno. Ali sad bih malo izbacio više svojih pesama. Sam da sam. Snimiću još dva spota.
- Uglavnom pitam svoje sagovornike kako sebe vide za 10 godina. Tebe to neću pitati. Pitaću te kako vidiš muziku za 10 godina?
– To je baš teško pitanje. Muziku za 10 godina… vidim sa neke obale, na moru, iz Grčke, u nekom kampu. Odatle vidim… šalim se. Ne znam, zaista. Vreme – toliko se sve brzo dešava i menja da ne možeš da vidiš šta će biti za 10 godina. Naredne godine – da, eventualno maksimum, ali 10 – teško je. Sve se smenjuje. Vratimo se nazad 10 godina – tek su se pojavili reperi. Nisu pre toga postojali u toj meri. Pa evo, sad se vraćaju zabavnjaci, vraća se pop. Ima raznih pojava na estradi. Ne možeš to predvideti. Vidiš, u svetu je haos na sve strane. Nije moja tema da pričam o tome, ali ne može se ništa znati. Ne pitamo se mi tu, muzičari. Ima ljudi koji su iznad svih nas. Iznad Balkana. Oni diktiraju tempo. Čekamo, videćemo. Nešto će mnogo promeniti. Čeka se veliki svetski hit.
– Od “Despacita” nismo imali takav globalni hit koji je prodrmao svet. Imali smo “Gangnam Style”, imali smo “Despacito”. Pojava Lejdi Gage i Bredlija Kupera je bila lepa, ali to nije hit kao “Despacito”. Čeka se da vidimo šta će dalje. I Amerikanci i svetske zvezde i di-džejevi obrađuju pesme iz osamdesetih. Ja sam rođen ’89. i nisam uhvatio taj period. Kažu mi ljudi koji su živeli tada da je to bio najplodonosniji period za muziku. Trudićemo se i mi da uradimo nešto novo. Ili možda i nešto staro. Tajna je možda u tome da je novo – staro. Sve ide ka tome. Vraćamo se na te korene. Evo, čist primer – kad sam radio Darku Laziću posle “Majko”. Imaš veliki hit – šta dalje? Ajmo napred? Ne. Ajmo nazad 30 godina i napravimo pesmu kao da je izašla 1978. Tako je urađena, aranžman, sve. Možda je tajna u tome.
- I za kraj, kome nikad ne bi prodao pesmu? Postoji li neko takav?
– Postoji. Sigurno postoji. Ima dosta ljudi s kojima ne bih radio. Neću da imenujem nikoga, ali ako do sada nisam radio s nekim, ne moram ni sad. Ne radi se po svaku cenu. Ima ljudi koji su meni simpatični na sceni, ali ne bih voleo da radim s njima. Neću da imenujem, jer niko to nije zaslužio, ali jednostavno, ako nema kvalitet za koji mogu da se uhvatim, ne moram.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar