radiobalkanfox
Od Kruševca do beogradskih dasaka
Diplomirao je u klasi Mate Miloševića i vrlo brzo postao stalni član Ateljea 212 (1961). Na sceni je odigrao oko 70 uloga, a publika ga pamti i po monodrami Ne pucaj, bre, koju je izvodio punih deset godina. Bio je glumac koji je umeo da svoj izgled i visinu od 192 cm pretoči u prednost – umesto da igra ljubavnike i heroje, stvarao je upečatljive karakternе i komične figure, zbog kojih je stekao posebnu popularnost.
Filmske uloge i „čarapanski davitelj“
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
Svojom pojavom i glumom mnoge je ostavio bez daha i ostao u sećanju iako ga godinama nismo viđali.
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
Svojom pojavom i glumom mnoge je ostavio bez daha i ostao u sećanju iako ga godinama nismo viđali.
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
Svojom pojavom i glumom mnoge je ostavio bez daha i ostao u sećanju iako ga godinama nismo viđali.
Na filmu je debitovao 1960. godine, a tokom karijere snimio je oko 20 filmova. Najširoj publici ostao je u sećanju kao Pera Mitić u filmu Davitelj protiv davitelja, zbog čega je poneo nadimak „čarapanski davitelj“. Glumio je i u antologijskim ostvarenjima domaće kinematografije – Ko to tamo peva, Čudo neviđeno, Sabirni centar, Majstor i Margarita, Bokseri idu u raj. Na televiziji je ostvario kultnu ulogu Božidara Majkovića u seriji Bolji život.
Printscreen/Youtube
Skromnost i tiha priroda
U privatnom životu bio je sušta suprotnost svojih ekscentričnih uloga. Skroman, povučen, gotovo stidljiv pred medijima, retko je davao intervjue. Voleo je da objašnjava poreklo i neobičnost svog imena, ali je daleko više cenio rad u tišini nego javna priznanja.
„Svestan sam da, zbog svoje spoljašnjosti, ne mogu da igram ljubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada neću biti Hamlet“, rekao je Taško Načić u jednom od retkih intervjua koje je dao.
Ipak, upravo to što ga je fizički izdvajalo, pretvorio je u prepoznatljiv pečat – oblikovao je likove koji su ostajali duboko upamćeni i koje publika i danas prepoznaje.
Sećanje na glumačkog diva
Taško Načić preminuo je 26. marta 1993. godine u Beogradu, u 58. godini života, i sahranjen je na Novom groblju. Rodni Kruševac mu se odužio bistom na Trgu glumaca, a sećanje na njega čuvaju i kolege i publika. Bio je glumac koji je uspeo da svoju fizičku pojavu, često prepreku, pretvori u zaštitni znak.
Legenda srpskog glumišta
Od „čarapanskog davitelja“ do dobrodušnog Božidara iz Boljeg života, Taško Načić ostaje legenda našeg glumišta – glumac koji je spajao humor, tugu i ljudskost u svakoj ulozi. Njegov glas i stas i danas se prepoznaju u kadrovima filmova koji su obeležili epohu jugoslovenskog filma.
Srbija pamti mnoge muške heroje, ali retko se priča o ženama koje su u najtežim vremenima bile hrabrije od najvećih vojskovođa. Jedna od njih, lekarka sa frontova, nepravedno je bačena u zaborav – žrtva političkih čistki i nepriznavanja zasluga.
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
O njegov smrti malo se zna, a prema nekim podacima umro je od meningitisa, odnosno zapaljenja mozga
Sutra je jedna od četiri velike zadušnice u pravoslavnom kalendaru – Miholjske zadušnice. Ovaj dan je posvećen sećanju na naše upokojene, ali je takođe vreme ispunjeno dubokom simbolikom, strogim pravilima i običajima koji se vekovima prenose u Srbiji.
Legende o vilama nisu samo deo bajki; one su bile realnost za naše pretke. Jedno od najčuvenijih mesta gde se verovalo da obitavaju vile je Radan planina, mesto gde su ljudi koristili posebne amajlije i gde se njihovo ime nije smelo izgovarati – glasno, ni slučajno.
Alo
Dodaj komentar