Nikola Selaković na naučno-stručnom skupu

Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je na naučno-stručnom skupu “Srpska kultura danas: istorijsko iskustvo, problemi, perspektive”, održanom u Državnom audiovizuelnom arhivu Srbije, da je od 2012. godine do danas ostvaren snažan i sistemski iskorak u razvoju kulture. Kako je naveo, napredak je vidljiv kroz obnovu i izgradnju kulturne infrastrukture u više od sto lokalnih samouprava, značajno povećanje budžeta i programskih kapaciteta nacionalnih ustanova kulture, kao i kroz negovanje ćirilice i kulturne samosvesti.

U galeriji pogledajte fotografije:

Selaković je podsetio da u tom periodu Narodni muzej Srbije i Muzej savremene umetnosti nisu radili, Narodna biblioteka Srbije bila je poluzatvorena sa programskom orijentacijom potiskivanja srpskih pisaca i srpske nacionalne književnosti, Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda nisu imali zgrade, Državni arhiv Srbije nije imao adekvatan prostor za čuvanje građe, Vojni muzej nije imao stalnu postavku srpske nacionalne istorije, dok je Narodno pozorište više bilo zatvoreno nego otvoreno. Uzroci ovakvog stanja, kako je rekao, bili su brojni i složeni.

“Važno je reći da su od 2012. godine do danas načinjeni značajni pomaci. Danas rade Narodni muzej Srbije i Muzej savremene umetnosti, Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda dobili su svoje zgrade, Državni arhiv Srbije ima obnovljen depo, a u toku je osnivanje Arheološkog muzeja, Muzeja fresaka, Muzeja ćirilice, Muzeja staklarstva…”, rekao je Selaković i dodao da je budžet Ministarstva kulture u 2026. godini dva i po puta veći nego 2012. godine.

Kako je naglasio, na lokalnom nivou je od 2016. godine, sredstvima Ministarstva kulture, rekonstruisano, adaptirano i opremljeno više od 60 kulturnih centara i domova kulture, oko 30 biblioteka, 40 muzeja, 10 arhiva, 10 galerija, osam pozorišta, kao i desetak javnih prostora različite namene.

Selaković je istakao da je kultura nezamenljiva za očuvanje identiteta i duhovnu orijentaciju društva.

“Sve što budemo radili u oblasti kulture nosiće jasan i prepoznatljiv nacionalni, srpski pečat. Srpski, ne kao izraz isključivosti, već kao izraz samosvesti. Srpska kultura ne traži opravdanje u odricanju od sebe, niti se dokazuje priklanjanjem bezličnim modelima. Naprotiv, ona je najotvorenija i najkomunikativnija onda kada je najsvesnija sopstvenog identiteta”, rekao je ministar.

Ministar je dodao da će u narednom periodu biti preispitivani postojeći modeli finansiranja kulture, da će se kulturni sadržaji štititi od nekontrolisane i destruktivne komercijalizacije, kao i da će se jačati odgovorni i održivi oblici javno-privatnog partnerstva, kako bi kultura ostala slobodna i dostupna, a ne potčinjena logici profita.

Selaković je naglasio da savremena kulturna politika Republike Srbije polazi od shvatanja jedinstvenog i nedeljivog srpskog kulturnog prostora, utemeljenog na zajedničkom jeziku, pismu, istorijskom iskustvu i kulturnom pamćenju. U tom kontekstu, kulturna saradnja sa Republikom Srpskom ne predstavlja protokolarni gest, već prirodan i nužan oblik unutar-nacionalne kulturne povezanosti i odgovornosti.

U skladu s tim, Ministarstvo kulture je za 2026. godinu prvi put oblikovalo i raspisalo poseban konkurs „Republika Srpska u fokusu“.

“Pred nama je dug i zahtevan put, kojim moramo ići promišljeno, odgovorno i posvećeno, ali je od presudne važnosti da danas, ovde, zajedno načinimo prvi, jasan i odlučan korak. U tom koraku mora biti nedvosmisleno da će i u budućem radu Ministarstva kulture u samom središtu naše brige biti očuvanje identiteta, srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao našeg prirodnog i istorijskog temelja”, poručio je Selaković.

Skup, u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, posvećen je razmatranju ključnih procesa i izazova sa kojima se srpska kultura suočava u savremenom društvenom i institucionalnom okviru. Na njemu učestvuju istaknuti naučnici, umetnici i rukovodioci najznačajnijih nacionalnih kulturnih institucija.

Pogledajte video: Nikola Selaković drži govor na italijanskom o Ivi Andriću