radiobalkanfox
Evropski gradovi i države oduvek su bili praćeni nizom stereotipa – od onih koji bude divljenje, do onih koji nose dozu predrasuda. Ti pojednostavljeni prikazi složenih nacionalnih i kulturnih identiteta ukorenjeni su u bogatoj istoriji, raznolikim tradicijama i specifičnim navikama naroda koji ih stvaraju. Upravo ti elementi oblikuju način na koji Evropa vidi samu sebe – kroz prizmu simbola, nadimaka i mitova koji prate svaki njen kutak.
Na Instagram profilu „forummapping“ nedavno je objavljena karta Evrope koja prikazuje nadimke glavnih gradova, zasnovane delom na istorijskim činjenicama, a delom na popularnim stereotipima. Nama su posebno zanimljive prestonice bivše Jugoslavije. Prema toj karti, na kojoj je Srbija predstavljena bez njene južne pokrajine Kosova i Metohije, Beograd je označen kao “Beli Feniks“ (White Fenix), što je i vrlo logično i nosi jaku simboliku.
Naime, zbog povoljnog geostrateškog položaja, Beograd je kroz istoriju privlačio mnoge imperatore. Oko grada se vodilo preko sto ratova, a rušen je čak 40 puta. Samo tokom 20. veka, Beograd je više puta bombardovan, rušen do pepela i ponovo građen. Sve to srpsku prestonicu čini gradom u Evropi koji je najviše puta napadan.
Beograd je pretrpeo artiljerijsko bombardovanje 1914-1915 godine tokom Prvog svetskog rata, kada je Austrougarska napala Kraljevinu Srbiju. Ogromna razaranja srpska prestonica pretrpela je u Drugom svetskom ratu. Avijacija Nemačke je 6. aprila 1941. godine sa više od 350 aviona, bez ikakve najave, u 6.30 ujutro bombardovala glavni grad. Beograd je te godine samo u aprilu bombardovan četiri puta, bez obzira na to što ga je jugoslovenska vlada proglasila otvorenim gradom. Jugoslovenska prestonica je tih dana bila zasuta takozvanim tepih bombama, a ukupno je na grad bačeno oko 440 tona bombi.
Pogledajte u galeriji kako je Beograd izgledao posle bombardovanja 6. aprila 1941. godine:
Posle aprilskog, usledilo je surovo savezničko bombardovanje 1944, koje takođe nije bilo najavljeno. Saveznici su bombardovali Beograd čak 11 puta, a stradalo je oko 4.500 ljudi. Žrtava je bilo po celom gradu, a grad i narod nisu bili pošteđeni ni na pravoslavni Uskrs, kada su ljudi bili napolju, na ulicama. Tada je bilo najviše žrtava, jer niko nije očekivao bombe i na veliki hrišćanski praznik.
Savezničko bombardovanje Beograda 1944. godine Foto: Wikipedia – Javno vlasništvo
Beograd se ponovo susreo sa bombardovanjem 1999. godine, kada je NATO izvršio agresiju na našu zemlju. Ono je trajalo 78 dana, od kojih je samo nekoliko dana i noći prošlo bez uzbuna za vazdušnu opasnost. Gađani su, pored vojnih, i civilni objekti u prestonici i širom zemlje – škole, bolnice, mostovi, kuće, a bilo je i mnogo civilnih žrtava. Beograd se svaki put kao feniks uzdigao iz pepela, voljom našeg naroda da ga vrati u život, i zato se s pravom i naziva “Beli Feniks“.
Beograd u toku bombardovanja 1999. godine Foto: Spasa DAKIC / Sipa Press / Profimedia
Slovenačka prestonica Ljubljana nosi naziv „Grad Zmajeva“, Sarajevo je predstavljeno kao „Evropski Jerusalim“, dok je Zagreb je, u duhu starih vremena, nazvan „Malim Bečom“. Podgorica je nazvana “Gradom ispod brda”, a Skoplje “Grad statua”.
Objava je izazvala brojne reakcije i rasprave među korisnicima, naročito onima iz zemalja čiji su gradovi prikazani. Neki su izrazili iznenađenje ili neslaganje:
„Dolazim iz Holandije i nikada nisam čuo da iko Amsterdam naziva ‘Venecijom severa’.“
„Da li je Ujedinjeno Kraljevstvo jedino s pogrdnim nadimkom?“
„Pre ove karte znao sam samo za ‘Grad svetla’ i ‘Večni grad’.“
„Berlin nije sivi, on je crni.“
„U Češkoj Prag zovemo gradom stotinu tornjeva.“
„Živeo sam u Berlinu tri godine — niko ga ne zove ‘Sivim gradom’. Zovu ga gradom medveda, jer je medved simbol grada.“
Ova karta, iako zabavna i vizuelno zanimljiva, još jednom je pokazala koliko su stereotipi žilavi i koliko se značenja gradskih nadimaka razlikuju od zemlje do zemlje – zavisno od toga ko ih izgovara i s kakvom emocijom.
Bonus video: Direktiva 25 kojom je Hitler naredio bombardovanje Jugoslavije
Beograd je te godine samo u aprilu bombardovan četiri puta, bez obzira na to što ga je jugoslovenska vlada proglasila otvorenim gradom. Hitler lično je doneo odluku, pa je prestonica tih dana bila zasuta takozvanim tepih bombama. Navodno je tih dana na Beograd bačeno oko 440 tona bombi!
– Dva najveća bombardovanja bila su u aprilu 1941, ali i ono uskršnje 1944. godine. Bez obzira na to što smo sličnu situaciju imali 1999. godine, to bombardovanje je ipak bilo manjih razmera u odnosu na ova dva – kaže za “Blic” dr Srđan Cvetković, istoričar Instituta za savremenu istoriju.
Ni ovo aprilsko kao ni savezničko bombardovanje 1944. nije bilo najavljeno. Te godine Beograd je bombardovan čak 11 puta, a stradalo je oko 4.500 ljudi. Žrtava je bilo po celom gradu jer je tog dana bio i pravoslavni Uskrs, pa su ljudi bili napolju, na ulicama…
– Beograd je jedan od najčešće bombardovanih gradova u 20. veku, ako ne računamo Drezden u Nemačkoj, koji je bukvalno sravnjen sa zemljom, ili pojedine gradove u Poljskoj – priča Cvetković.
Kako kaže, tadašnja tehnologija nije bila precizna poput današnje, tako da su razaranja tokom Drugog svetskog rata bila zaista velika. U suštini, nije bilo selektivnosti kada su u pitanju ciljevi, pa su takozvane kolateralne štete bile ogromne. To je razlog zbog čega danas u Beogradu ne postoji jedan celovit kompleks te stare nekadašnje arhitekture.
Beograd se po treći put za šest decenija susreo sa bombardovanjem, ovog puta od NATO, 1999. godine. Ono je trajalo 78 dana, od kojih je samo nekoliko dana i noći prošlo bez uzbuna za vazdušnu opasnost. Iako je NATO mahom gađao vojne objekte, mnogi ciljevi su se nalazili u užem centru grada, poput zgrada Republičkog i Saveznog MUP-a, zgrade RTS-a u Abardarevoj, Generalštaba u Kneza Miloša…
Predsednik Društva arhitekata Beograda Ivan Rašković kaže da je ako se uzme u obzir i artiljerijsko bombardovanje 1914-1915 godine, Beograd u 20. veku bombardovan čak četiri puta, što znači, kaže, da ga je svaka generacija doživela.
Dodaj komentar