Oglasila se porodica Saše Popovića pred njegovu godišnjicu, organizuju pomen

Vladana Jokić

Novinar redakcije Blic Zabava
Diplomirani novinar

Navršava se godina dana od smrti Saše Popovića, a porodica je pozvala prijatelje i poznanike na godišnji pomen.

Pomen će se održati 28. februara u 12 časova na Novom Bežanijskom groblju u Beogradu.

Uskoro se navršava godina dana od smrti Saše Popovića, a tim povodom se oglasila njegova porodica i pozvala prijatelje i poznanike da svi zajedno dođu na pomen i odaju mu počast.

– Povodom godišnjice smrti našeg voljenog i nikada prežaljenog Saše Popovića, obaveštavamo javnost, prijatelje i saradnike da će se godišnji pomen održati u subotu, 28. februara sa početkom u 12 časova, na Novom Bežanijskom groblju u Beogradu.

– Pozivamo sve koji su ga poznavali i poštovali da nam se pridruže kako bismo dostojanstveno u molitvi i tišini, odali počast njegovom životu i delu i sačuvali uspomenu na njega. Porodica Popović – stoji u zvaničnom saopštenju.

Ispovest Suzane Jovanović o smrti muža Saše Popovića

Suzana Jovanović ostala je bez muža Saše Popovića 1. marta prošle godine, a bol u njemom srcu i duši još ne jenjavaju. Suzana se u svojoj velikoj ispovesti za domaće medije, osvrnula na najteže trenutke u životu.

– U KBC Bežanijska kosa posle preloma noge saznajemo da je bolestan. Pošto noga neće da zaraste, odlazimo kod lekara, radimo rendgen koji ništa ne pokazuje i doktorka Marija Zdravković zahteva da se uradi skener. Uradimo skener i imaš šta da vidiš. Odjednom su se uskomešali doktori, između sebe nešto šu šu šu, ja vidim da nešto nije u redu, ali ni na kraj pameti mi nije da nešto tako mogu da nam kažu. Saleta smeštaju gore na odeljenje u bolničku sobu, ja ostajem u hodniku, ne daju mi da uđem. Tog trenutka me je nešto preseklo, znala sam da nešto nije u redu, da je nešto opasno po sredi. Šest, sedam lekara unutra, ja ne znam šta je, ostala sam sa jednom doktorkom u hodniku i nju sam milion puta pitala zašto ja ne mogu da uđem unutra, šta se dešava iza zatvorenih vrata. Smirivala me je i govorila da će me pozvati. Sale mi je posle ispričao da su ga pitali da li možemo tvojoj Suzani da kažemo, a on im je rekao pa kome ćete reći ako ne mojoj Suzani. Pitali su ga da li ti to želiš, rekao je naravno, pozovite je, niste ni trebali da je stavite u hodnik da čeka nego odmah da bude ovde kada ste meni saopštavali.

Tada je Suzana ušla kod Saše u sobu.

– Pozvali su me doktori, ja ulazim unutra i saopštavaju da je karcinom, neuroendokrini karcinom želuca. Tog trenutka nas dvoje smo se samo pogledali i ja mislim da smo isto pomislili ovo nije normalno, da je to neistina, da je to laž, da je greška. Kad smo izašli iz sobe tražila sam da se ponovo uradi snimanje. Doktorka Marija je rekla da nema potrebe, da je skener sve očitao, da imaju doktora koji je sve video, sve se lepo i jasno vidi, da mogu da rade još pet puta, snimak će biti isti. To je bio najgori momenat u mom životu, kada ti se ceo svet sruši, i meni i njemu. To je prosto neverovatno da vam neko to kaže. Slušate priče svaki dan kako su ljudi bolesni. Ali kad to vi sami doživite, ja nisam htela odmah da prihvatim. Prvo smo se isplakali. Prvo je bilo stanje šoka, pa da mozak to sve procesuira. Onda je bilo plakanje, pa sam odjednom skočila i rekla: “Sale, borićemo se. Moramo da se borimo. Borićemo se nas dvoje. Ti si se barem borio ceo život i izborio si se za mnogo toga u životu. Izašao si kao pobednik. Izborićemo se i za ovo”. I onda je krenula borba.

Saša Popović lečio se u Parizu na klinici gde je primao terapiju. Tamo je i preminuo.