Otkriveni fosili divljih životinja – Alo.rs

Šta otkrivaju fosili džinovskih zmija?

Istraživanje se zasniva na čak 183 fosilizovana pršljena, za koje se veruje da potiču od najmanje 32 različite jedinke. Na osnovu njihove veličine, naučnici su procenili koliko su ove drevne anakonde bile duge dok su bile žive.

Uprkos očekivanjima da su u toplijoj klimi bile znatno veće, rezultati su iznenadili istraživače. Pokazalo se da su miocenske anakonde bile dugačke oko 5,3 metra, što je vrlo slično veličini današnjih primeraka.

Zašto su anakonde ostale iste, dok su drugi džinovi nestali?

Period miocena bio je vreme kada je planeta bila toplija, vlažnija i bogatija hranom, što je pogodovalo razvoju divovskih vrsta. U isto vreme živeli su i Purusaurus, krokodil dug čak 12 metara, kao i Stupendemis, ogromna slatkovodna kornjača duga više od tri metra.

Za razliku od njih, koji su vremenom izumrli ili se značajno smanjili, anakonde su pokazale izuzetnu otpornost na klimatske promene.

„Očekivali smo da su drevne anakonde bile duge i do osam metara, ali za to ne postoji nijedan dokaz“, rekao je Andres Alfonso-Rohas sa Univerziteta u Kembridžu, glavni autor studije. „Naši podaci pokazuju da su veoma brzo nakon pojave u tropskoj Južnoj Americi dostigle maksimalnu veličinu i da se ona od tada nije menjala.“

Neverovatna prilagodljivost najvećih zmija sveta

Naučnici veruju da je ključ opstanka anakondi njihovo stabilno prirodno okruženje. I danas, kao i pre miliona godina, one žive u toplim i vlažnim predelima – močvarama, rekama i barama Amazona – gde ima dovoljno plena, toplote i vode.

Današnje anakonde uglavnom dostižu dužinu od četiri do pet metara, iako su zabeleženi primerci i do sedam metara. Iako titulu najveće zmije u istoriji nosi Titanoboa, anakonde su ostale najveće žive zmije na planeti po masi.

„Dok su druge divovske vrste nestale zbog zahlađenja i gubitka staništa, anakonde su preživele. One su izuzetno otporni gmizavci“, zaključuje Alfonso-Rohas.

BONUS VIDEO 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI