Ovi predmeti koje svakog dana koristimo su prljaviji od WC šolje

Kada pomislite na najprljavije mesto u svom domu, velika je verovatnoća da vam na pamet padne WC šolja. Postala je univerzalni simbol nečistoće, merilo prema kom se ocenjuje higijena svega ostalog. Međutim, naučna istraživanja i mikrobiolozi upozoravaju da je ta reputacija nezaslužena. Dok se toaleti redovno čiste jakim dezinficijensima, brojni predmeti koji se svakodnevno dodiruju bez razmišljanja predstavljaju pravo okruženje za proliferaciju bakterija, često višestruko kontaminiranije od keramičke površine koje se mnogi toliko groze.

2. Solarijumi: Toplo i vlažno okruženje solarijuma idealno je za razvoj bakterija, virusa i gljivica. Neadekvatna dezinfekcija između korišćenja može da dovede do prenosa uzročnika kožnih infekcija, uključujući stafilokoke i herpes viruse. Time površina na kojoj ležite postaje potencijalni izvor zaraze umesto mesto za opuštanje.

3. Dečja igrališta: Oprema na dečjim igralištima izložena je brojnim izvorima kontaminacije, od životinjskog izmeta do neopranih dečjih ruku. Zbog velikog broja korisnika i retkog temeljnog čišćenja, ljuljaške i tobogani postaju žarišta virusa prehlade i gastrointestinalnih bolesti. Te površine često sadrže više mikroba od prosečnog javnog toaleta.

4. Tastature: Prosečna kancelarijska tastatura može da sadrži i do 400 puta više bakterija od WC šolje. Mrvice hrane koje završe između tipki stvaraju idealno okruženje za razvoj i razmnožavanje mikroorganizama. S obzirom na to da se retko čiste, tastature predstavljaju značajan rezervoar patogena u radnom okruženju.

5. Bankomati i debitne kartice: Tipke na bankomatima i kartice svakodnevno dolaze u kontakt s nebrojenim rukama, a gotovo se nikada ne dezinfikuju. Zbog toga se na njima nakuplja širok raspon mikroorganizama, uključujući stafilokoke i fekalne bakterije. Ove površine predstavljaju ključnu tačku u lancu prenosa zaraza u javnom prostoru.

6. Led: Ledomati u ugostiteljskim objektima često su zanemareni prilikom sprovođenja higijenskih procedura. U njima može da se stvori biofilm koji pogoduje razvoju bakterija, uključujući ešerihiju koli. Posledično, led koji se dodaje u pića može da bude kontaminiraniji od vode iz toaleta.

7. Ženske torbice: Često se odlažu na podove javnih prostora, poput restorana i toaleta i retko prolaze kroz proces čišćenja. Dno i ručke torbice mogu biti i do deset puta prljaviji od WC-a. Šupljikava tekstura materijala poput kože posebno je pogodna za zadržavanje i razvoj mikroba.

8. Daske za sečenje: Istraživanja su pokazala da prosečna daska za sečenje može da sadrži i do 200 puta više fekalnih bakterija od WC šolje. Urezi od noža postaju idealno mesto za zadržavanje bakterija iz sirovog mesa, poput salmonele, koje je teško ukloniti standardnim pranjem. Time daska postaje sredstvo za unakrsnu kontaminaciju hrane.

9. Bazeni: Uprkos hloru, javni bazeni mogu da sadrže značajnu količinu patogena. Kupači u vodu unose znoj, urin i tragove fekalnih supstanci, što može da preoptereti kapacitet dezinficijensa. To stvara rizik od infekcija uzrokovanih bakterijama poput ešerihije koli.

10. Mobilni telefoni: Pametni telefoni danas su stalni pratitelji u svakodnevici i nose se svuda, pa i u kupatilo. Istraživanja pokazuju da na njihovoj površini može da bude i do deset puta više bakterija nego na prosečnoj WC šolji. Toplota koju uređaj pritom stvara dodatno pogoduje rastu i razmnožavanju mikroorganizama.

11. Višekratni cegeri za kupovinu: Ovi cegeri često dolaze u kontakt s ambalažom sirovog mesa, čiji sokovi mogu da iscure i kontaminiraju tkaninu. Retkim pranjem omogućuje se razmnožavanje bakterija poput salmonele i ešerihije koli. Ti patogeni potom mogu da kontaminiraju sveže namirnice pri sledećoj kupovini.

12. Bioskopske dvorane: Nasloni za ruke, držači za čaše i podovi u bioskopima su površine koje dodiruje veliki broj ljudi, a čiste se nedovoljno često. Ostaci hrane i prolivenih pića stvaraju lepljivi sloj koji je idealan za razvoj bakterija i plesni. Analize su na tim površinama pronašle sve – od stafilokoka do uzročnika prehlade.

13. Četkice za zube: Prilikom puštanja vode u WC-u bez spuštenog poklopca, stvara se aerosol koji fekalne čestice može da rasprši po kupatilu. Te čestice mogu da se pojave direktno na vašoj četkici za zube, koja se nalazi u blizini. Na taj način predmet namenjen oralnoj higijeni postaje dom za milione bakterija.

14. Kolica za kupovinu: Ručke kolica za kupovinu svakodnevno dodiruju stotine ljudi, zbog čega postaju prenosioci velikog broja mikroorganizama. Sedišta za decu dodatno su kontaminirana tragovima s prljavih cipela ili pelena. Na ručkama se često može pronaći više bakterija nego u prosečnom javnom toaletu.

15. Jelovnici u restoranima: Prolaze kroz stotine ruku dnevno, a retko se temeljno dezinfikuju. Na njima se može naći i do 185.000 bakterija po kvadratnom centimetru. Time predstavljaju jedan od najkontaminiranijih predmeta u ugostiteljskim objektima.

16. Kuhinjski sunđeri: Zbog svoje vlažne i šupljikave strukture i stalnog kontakta s ostacima hrane, sunđer je savršen inkubator za mikroorganizme. Studije su pokazale da može da bude i do 200.000 puta prljaviji od daske WC šolje. Sadrži milijarde bakterija, uključujući opasne patogene poput ešerihije koli i salmonele.

17. Tepisi: Funkcionišu kao filteri koji zadržavaju prašinu, odumrle ćelije kože, ostatke hrane i patogene unesene obućom. Jedan kvadratni centimetar tepiha može da sadrži stotine hiljada bakterija, što je znatno više od površine WC šolje. Usisavanjem se uklanja samo površinska prljavština, dok mikrobi duboko u vlaknima nastavljaju da se razmnožavaju.

18. Toaleti u avionima: Ovi kompaktni prostori s visokom frekvencijom korišćenja predstavljaju izazov za održavanje sanitarne ispravnosti. Površine poput slavine, kvake i dugmeta za ispiranje neprestano se dodiruju između ciklusa čišćenja. Visoka koncentracija korisnika na malom prostoru dovodi do nakupljanja bakterija koje premašuje ono u kućnim toaletima.

19. Daljinski upravljači: Kao jedan od predmeta kojima se najviše rukuje u domaćinstvu ili hotelskoj sobi, retko se dezinfikuje. Na njemu se nakupljaju ćelije kože, masnoće i mikroorganizmi s neopranih ruku. Zbog toga može da postane značajan izvor i prenosnik virusa prehlade i drugih bakterija.

20. Kada za kupanje: Iako služi za održavanje lične higijene, unutrašnjost kade prekrivena je biofilmom koji sadrži veliki broj bakterija. Vlažno okruženje idealno je za rast stafilokoka i drugih patogena povezanih s kožom. Područje oko odvoda posebno je kritično mesto za mikrobiološku kolonizaciju.

21. Frižideri: Tečnosti iz sirovog mesa ili povrća koje trune mogu da kontaminiraju police i fioke frižidera. Niska temperatura usporava, ali ne zaustavlja u potpunosti rast bakterija poput listerije. Fioka za povrće, zbog povišene vlage, često je jedno od mikrobiološki najrizičnijih mesta u kuhinji.

22. Kuhinjska sudopera i slavina: Kuhinjska sudopera često sadrži više fekalnih bakterija od toaleta zbog ostataka hrane s neopranog povrća i sirovog mesa. Područje odvoda predstavlja idealno mesto za razmnožavanje ešerihije koli i salmonele. Slavina se neprestano dodiruje kontaminiranim rukama tokom pripreme hrane, što dodatno širi mikroorganizme.

23. Kvake na vratima: Kao jedna od najčešće dodirivanih površina, kvake akumuliraju mikroorganizme s ruku velikog broja ljudi. Izuzetno su efikasne u prenošenju virusa koji uzrokuju prehladu i grip. Njihova redovna dezinfekcija često se zanemaruje, što ih pretvara u mikrobiološka žarišta.

24. Ručke na benzinskim pumpama: Ove ručke svakodnevno dodiruju hiljade ljudi, a gotovo nikada se ne čiste. Prekrivene su slojem prljavštine, ostataka goriva i širokog spektra bakterija. Istraživanja ih svrstavaju među najkontaminiranije javne površine.

25. Jastuci: Tokom vremena, jastuci upijaju znoj, masnoće s kože i odumrle ćelije, stvarajući hranljivo okruženje za grinje i bakterije. Značajan deo težine starog jastuka mogu da čine ti organizmi i njihovi otpadni produkti. To može da pogorša alergije i uzrokuje probleme s kožom.

Video: Savet za brisanje prašine