radiobalkanfox
- Duško Tošić je imao teško detinjstvo u selu Orlovat kod Zrenjanina i uspešno se probio u svetu sporta.
- U mladosti, zbog nemaštine, boravio je u Domu za nezbrinutu decu, gde se školovao i trenirao fudbal.
Nekadašnji fudbaler Duško Tošić je imao vrlo teško detinjstvo, a danas pliva u bogatsvu. Bivši srpski reprezentativac je odrastao u malom selu Orlovat kod Zrenjanina, u kućici punoj ljubavi i sa malo finansijskih sredstava za život.
Tošićevi roditelji nisu imali dovoljno novca, pa su zbog nemaštine morali da ga pošalju u Domu za nezbrinutu decu, gde se školovao i ujedno trenirao sport, od kojeg je uspeo da zaradi milione.
U rodnom mestu ovog bivšeg fudbalera saznali smo detalje iz njegovog života, a svi sa kojima smo razgovarali su složni u jednom, da mu je bilo teško.
Da će fudbaler postići veliki uspeh mnogi nisu mogli ni da pretpostave uprkos tome što su znali koliko se trudio, kao i to da je išao peške na treninge, stopirao…
Orlovat je ne tako daleko od prestonice, a još bliže je Zrenjaninu, pa nije bilo muke doći do ovog ušuškanog vojvojđanskog mesta koje mudro čuva Tamiš i ljubomorno ga ne da nikome.
Meštani Orlovata nisu namršteni, nisu u žurbi, iako imaju dosta posla da obave naročito u ranoj jeseni, ali uprkos svemu, bez problema će vam otvoriti vrata svog doma i priteći u pomoć.
U trenutku kada smo posetili Orlovat, svinjokolj je bio u toku, a ceo komšiluk Duška Tošića okupio se da pripomogne.
Šta meštani kažu o Dušku?
– Duško je čovek jedan koji je otišao, mislim da svi znaju njegovu priču, da je on takoreći, iz blata… I to je sve istina, to ne može niko da kaže, ali nije zaboravio selo, što je najbitnije. Da ne delim sad informacije neke, ali pomaže i školu i naše kulturno umetničko društvo, folklorno koje imamo… Šta god treba, nije on zvan i pitan nego se sam ponudio – kazao je Duškov drug kog smo prekinuli u poslu.
Od drugih meštana smo čuli da Tošić voli da dolazi u rodno mesto, što nam je njegov drug i potvrdio.
– Voli, naravno, kad god ima prliku, tu je u selu – kaže Duškov drug, a na naše pitanje kako bi opisao Duška, kao neko ko ga poznaje ceo život, odgovara:
– Opisao bih ga kao jednostavnog čoveka sa sela, kao što su mahom svi. Neki odu, kao možda ih promeni slava ili tako nešto, ali čini mi se, bar tako mislimo, barem mi tako deluje, da njega nije – dodao je Duškov drug.
Tošić voli da dođe i kada su turniri u selu.
– Mi godinama održavamo turnir na našem, takoreći, fudbalskom terenu, to je ulični fudbal, takoreći, ulica protiv ulice i kad je tu, on se pojavi i zaigra, naravno, revijalnu, i publika voli da ga vidi. On je, pogotovo mladima, idol, i treba da bude. Pusti Mesija i Ronalda, Duško, on je naš – kaže Duškov drug.
Kada se radi, ne treba smetati, pa smo odlučili da nastavimo našu šetnju kroz Orlovat u kom smo sretali ljude koji su bili raspoloženi da pričaju o fudbaleru.
– Bilo mu je teško, to je siromašna porodica bila. On se zaputio tamo, mlad, to tako jedino i može ako hoćeš da uspeš. Otac mu bio siromašan, da ne krijemo sad, bio je pružni radnik, tako da je to jedan od razloga da moraš da uspeš, onda tu nema, ili-ili. Ja sam bio dobar i sa njegovim ocem, mnogo sam bio dobar. Mile je bio ponosan – kaže jedan stariji meštanin koji poznaje porodicu Tošić.
Još jedan stariji sugrađanin rekao nam je da odlično poznaje Tošića, a onda sa nama podelio i zanimljivu situaciju.
– Poznajem dečka samo tako. On je išao da stopira, imao je tada deset godina, a ja sam stopirao stalno, muzičar sam, sviram i ja njega pustim jednom: “Ajde, idi, idi”. On ranac na leđima i ide u Zrenjanin. On je iz siromašne porodice, otac mu je radio na pruzi, voleo je malo da pije – ispričao je sugrađanin.
– Mama mu je tu. Izvukao se, hvala Bogu, tu sve glava radi. Dobar je, nema boljeg dečka. Dobar je dečak bio. Srce od čoveka. Nisam mislio da će napraviti takav uspeh, odkud sam mogao. On je išao u Zrenjanin da trenira, snalazio se, kako je znao, nema šta. Ja ga volim, zadovoljan sam, kao da je moje dete, što se čovek izvukao – dodao je sugrađanin.
– Sve najbolje pričam za dečka. To je veliki uspeh ujedno i za selo. Ima on i dve devojčice, sve znam ja, istoriju, i da se oženio i da se rastao sa ženom – zaključio je.
Šta o Tošiću kaže njegov prvi trener?
U Orlovatu smo sreli i Tošićevog trenera.
– Ja sam bio njegov trener. Mi smo stari prijatelji, drago mi je, kako ne. Putovao je, stopirao do Zrenjanina da bi stigao na treninge – dodao je.
O tome kakav je Tošić bio rekla nam je i jedna komšinica:
– On je bio jako dobro dete. Borio se mnogo i zaslužio je sve što ima. Nisam ga nešto mnogo poznavala, ali znam da su stalno govorili da je stopirao, išao za grad da ide na treninge. Bio je posvećen, on je to voleo, bio je talenat. Obezbedio je sve svoje i tako i treba. Dođe on s vremena na vreme, pošto ja radim tu u školi mogu da kažem da je dolazio, bio je par puta, posetio decu, obilazio školu odakle je počeo, nije zaboravio – istakla je.
Jedan meštanin koji je samo koju godinu stariji od fudbalera bio je takođe raspoložen da priča o svom sugrađaninu.
– Bio je odličan. Niko nije mogao da nasluti da će postići uspeh. Bio je vredan, snalazio se, sirotinja. Super je momak, slava ga nije ponela, kad dođe u Orlovat javi se svima, u kafani plaća turu svima, ko god je tu. Sve pohvale za njega, Dule je naš ponos – kaže ovaj meštanin Orlovata.
VIDEO: Metar sela Duško Tošić treći deo
(Naj od naj/TV Blic/Metar moga sela)
Dodaj komentar