radiobalkanfox
Foto: ST/D. KADIĆ/ A. NABLATJAN
Miroslav Mika Aleksić, profesor glume, preminuo je danas. Pre pet godina protiv njega su podnete teške optužbe za silovanje i nedozvoljene polne radnje nad devojkama koje su pohađale njegovu školu glume, što je u to vreme snažno potreslo javnost i kulturnu scenu u Srbiji. Među onima koje su ga prijavile bila je i glumica Milena Radulović.
Upravo je Milena Radulović prva javno istupila i prijavila Aleksića, čime je otvorila prostor i drugim bivšim polaznicama da govore o, kako su navele, višegodišnjem zlostavljanju. Njeno svedočenje označilo je prelomni trenutak u ovom slučaju i pokrenulo širu društvenu raspravu o zloupotrebi moći u umetničkim i obrazovnim krugovima.
– Šest godina sam bila u školi Mike Aleksića kada me je silovao. Imala sam 17 godina. To se nije dogodilo jednom. Ponavljalo se – rekla je Milena Radulović u ispovesti za “Blic”.
U školu Mike Aleksića, koji je danas umro, deca su se upisivala od pete ili šeste godine, a najkasnije sa 13 godina. Milena Radulović je deo grupe postala sa 11 godina, a u grupama je bilo od 25 do 30 polaznika.
Milena Radulović
– Grupa je imala dobre strane. Čitali smo jednu knjigu nedeljno, išli u pozorište, gledali filmove, bili smo kulturna, dobra deca. U grupi se propagirala religija, časovi su počinjali molitvom “Oče naš”, devojčice su dolazile u suknjama, dečaci u cipelama, kosa i nokti su morali biti uredni. Ali uvek je bilo strogo, surovo. On je bio veoma strog, a svi su govorili: “Pa, dobro, on jeste surov, ali takav je Mika, on ima svoje metode”. Postojala su jasna pravila – rekla je tada Milena Radulović.
– Audicije za prijem dece su bile masovne. Prijavljivalo se po nekoliko stotina mališana, u zavisnosti od generacija, a Aleksić je birao sedam-osam najdarovitijih. Odmah po prijemu, Aleksić bi razgovarao s roditeljima, informisao ih o ceni, časovima, kodeksu oblačenja i naglašavao jednu bitnu stvar: da je to prvi i poslednji put da se s njima viđa. Objašnjavao je da i najmlađi polaznici mogu da se popnu do drugog sprata i sami donesu novac za školarinu.
– Govorio je da su deca mali ljudi, a nama je prijalo kad čujemo: “Vi ste samostalni, ovo je nešto samo vaše.” Poništavao je roditelje i njihovu ulogu, ali tada nam to nije delovalo sporno – rekla je tada Milena Radulović.
Nisu sva deca dolazila kod Mike Aleksića da bi postali glumci. Čak ni Milena, kako je sama rekla, do 15. godine nije razmišljala o glumi kao pozivu. U školi su se radili lepi zadaci, išlo se na izlete po Srbiji, na vašare, pijace. Deca su učila da kuvaju domaću supu. Bile su to neke vrednosti koje su i roditeljima bile po volji.
Sve ovo je kod dece polaznika stvaralo osećaj strahopoštovanja i vrhunskog autoriteta u odnosu prema svom učitelju Miki Aleksiću.
Milena Radulović je rekla da je iz takvog sveta, strogog i ustrojenog, ali ipak sigurnog, preko noći prešla u pakao seksualnog zlostavljanja kada ju je, kako kaže, Mika Aleksić prvi put silovao početkom novembra 2012. godine. Imala je 17 godina, a on 61.
– Do tog trenutka nisam pomislila da je takvo nešto uopšte moguće. Nisam ga poznavala takvog i u tom periodu bila sam ubeđena da sam jedina i sama. Bio je to šok. Slom! To je za mene bila druga porodica. Zaista! – rekla je Milena Radulović.
– Mika je vodio računa da se to (seksualno zlostavljanje, prim. nov.) dogodi u toku časa, ali u sobi pored one u kojoj su bili ostali učenici, ili u periodu kada se zbog prijemnog na FDU intenzivira rad. Nije ostavljao prostor da neko posumnja da se tu dešava nešto toliko užasno – rekla je Milena Radulović.
Tvrdi da je Mika Aleksić identičnu šemu seksualnog zlostavljanja sprovodio i s drugim devojkama, koje su ga takođe prijavile policiji.
– Sve je pažljivo isplanirao. Koristio je situaciju što smo bile u šoku. Osim toga što vam se sve to dešava, uvek je tu bio i strašan osećaj da je tu, u blizini, gomila druge dece – rekla je Milena Radulović u ispovesti za “Blic” 2021. godine.
Kako je tada rekla, kad god bi neka od devojaka pružila verbalni ili fizički otpor, nailazila je na upotrebu sile ili ignorisanje.
Posle onoga što je preživela, kako je otkrila, prošla je kroz različite faze. Najpre nemoć, slabost, a kasnije stid. “Neverovatan stid”, rekla je.
Mrzela je sebe, osećala sramotu. Najviše od svega, pojavio se ogroman osećaj krivice zato što nije uspela da se odbrani. I kako da sve ispriča roditeljima?! Da li će ih povrediti, upropastiti im živote?
– Njegova manipulacija i ide ka tome da vam usadi ogroman osećaj odgovornosti, saučesništva, krivice. I, na kraju, neki strah da ćete u tome ostati sami – rekla je Milena Radulović.
Glumica je nekoliko godina išla je na psihoterapiju i posvećeno radila na sebi.
– U trenutku tog čina ja nisam imala svest o posledicama, one su dolazile kasnije. Bilo je to poništavanje svake vrste samopouzdanja, sigurnosti – rekla je Milena Radulović.
Nije imala snagu od početka da priča. Moralo je mnogo vremena da prođe, ali se trudila da se postavi kao neko s kim mlađe devojke mogu da razgovaraju. Uvek je razmišljala o tome koliko bi manje propatila da je imala nekog ko bi je upozorio.
– U novembru se pojavila nova Mikina žrtva. Maloletna, meni do tada nepoznata, pozvala me je, a zatim smo se povezale. Povezale smo se sa još nekoliko devojaka, razgovarale i odlučile da je vreme da ovo prestane. S ovom svešću, skrivanje zločina i prećutkivanje bilo bi jednako što i sam zločin. Postale bismo saučesnice ako bismo sada prećutale neposredno znajući da postoji još pet potencijalnih novih maloletnih žrtava – rekla je u svojoj ispovesti Milena Radulović.
Njen život se posle svega. Rekla je da je odlučila da istupi u javnosti kako bi “upozorila potencijalne žrtve i roditelje da se strašne stvari dešavaju u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, u najuglednijoj školi glume”, kao i da o ovome ne sme da se ćuti, jer pedofilija nije podložna diskusiji.
– Najstrašnije je što je teren pripreman godinama, od ranog detinjstva, od strane jednog monstruma, a devojke koje su sa mnom i ja ne možemo da dozvolimo da neko proživi onož što smo mi. Ovo nije osveta, iako je i ta faza u meni postojala, ali je davno završena. Sve mi, žrtve Miroslava Aleksića, ulazimo u ovo zato što je nedopustivo da se više i dan ćuti. Neke devojčice, rođene 2003. ili 2004. godine, upravo prolaze kroz takvu vrstu torture – rekla je tada Milena Radulović.
Ona ranije nije poznavala dve devojke koje su zajedno s njom prijavile Aleksića policiji. Mnogo su mlađe, pa nije bilo mnogo prilika da se sretnu.
– Ovo nije pitanje lične satisfakcije, ovo se mora zaustaviti, jer se dešava sada, ovih dana. Ako ćutimo, mi smo svedoci, dozvolili smo zlo! Znam da se moj glas čuje više, a i najstarija sam od devojaka koje su ga prijavile. Osećam ogromnu odgovornost prema toj deci, prema društvu, ali i prema sebi. Ovo je stvar koja mora da se dovede do kraja. Radimo ovo hladne glave. Očekujemo podršku, jer pedofiliju ne može da podrži niko. Ne plašim se osude javnosti, više nemam razloga da se bilo čega plašim. Takođe nadu i snagu ulio mi je besprekoran rad nadležnih koji su momentalno imali sluha za našu situaciju. Mi govorimo o silovanju maloletnica koje su godinama u kontaktu s monstruoznim manipulatorom koji nije samo izmanipulisao devojčice, svoje učenice, njihove roditelje, već celo društvo, svaka osoba koja je čula čuveno ime i prezime i imala pozitivno posredno ili neposredno mišljenje o ovom čoveku je njegova žrtva koliko i mi – rekla je Milena Radulović.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar