Patriša iz Zambije se udala za Srbina iz Čačka

Patrišu Kaundu Radojčić možda ste upoznali na društvenim mrežama kao “afričku snajku u Čačku”, ali njen put iz rodne Zambije do Srbije mnogo je interesantniji nego što je bilo ko mogao da pretpostavi. Supruga Miliju upoznala je na aplikaciji za hrišćane, a onda prvi put ušla u avion i došla u našu zemlju da bi ga upoznala uživo.

– Došla sam u Srbiju za stalno u martu 2023. godine, ali sam prvi put bila 2021. Upoznala sam muža na internetu putem hrišćanske aplikacije. Tu smo pričali, a onda smo se prvi put videli te 2021. Bilo je to zanimljivo iskustvo. Nisam znala da će biti toliko visok. Govorio mi je preko video poziva da jeste, ali ovoliko nisam očekivala – započinje svoju priču Patriša.

Sledeće godine je ponovo došla i tada su su se u opštini. Vratila se u Afriku – i čekala Milijevu posetu, koji je, u skladu sa običajima njenog naroda, morao, ipak, malo da se ‘oznoji’ pre nego što je dovede svojoj kući.

– U mojoj kulturi, kada se devojka udaje, mladoženja treba da plati miraz i upozna celu porodicu. Ima svog predstavnika, koji je takođe član moje porodice, a koji pregovara u njegovo ime. Tom prilikom ga moja porodica pita: “Da li želiš da oženiš Patrišu?”, a potom: “Reci nam ko si ti, odakle si?” Zatim slede pitanja o novcu. Pitaju ga da li je saglasan sa sumom i ako jeste – dogovorili su se. Kada plati, mene pozovu i kažu mu: “Ovo je tvoja žena sada, čuvaj je i budite srećni” – objašnjava.

Patriša Kaunda na venčanju:

Milija se potom vratio u Srbiju, a posle izvesnog vremena stigla je i Patriša, koja je u rodnoj zemlji završila studije ekonomije i radila u banci. Kada je život spakovala u kofere i domovini rekla “zbogom”, pošla je novoj kući i ubrzo shvatila da je turistički dolazak jedna priča, a preseljenje potpuno druga.

– Zima je bila mnogo teška za mene. I jezik je bio problem. Polako sam učila, pa je posle bilo okej. Ovde je i život brz. U Zambiji je sve lagano. Takođe, ljudi ovde mnogo puše. U Zambiji muškarci puše, a žene vrlo retko. Kad sam ih videla ovde, to je bio veliki šok za mene. Nisam mogla da verujem – priča Patriša.

I njoj i Miliji je bilo važno da oboje budu pravoslavne vere.

– Svake nedelje smo išli zajedno u manastir. Moj je želeo da vidim kako funkcionišu stvari tamo. Skoro godinu dana smo ih obilazili i onda me je pitao da li sam spremna za krštenje. Tada sam se i krstila u crkvi. Bio je drugačiji osećaj, ali sada smo iste vere. Sad sam srećna i osećam mir. Posle je usledilo i crkveno venčanje.

U januaru prošle godine rodila je i sina Nikolu, kada je ugostila i svoju porodicu prvi put.

– Mama je doživela najveći šok. Bilo joj je neobično kako ovde funkcionišu ljudi, koliko vole da jedu, da kuvaju, da se druže… Kako je došla preko zime, bilo joj je mnogo hladno i nije mogla da ide napolje – otkrila je Patriša.

Mama joj je tom prilikom pokazala i kako se kupaju deca u Zambiji.

– Voda treba da bude toplija. Onda se beba stavi na noge, pa se masiraju i istežu ruke. Beba malo plače, ali to je dobro. Beba se, potom, stavi preko ramena da spava. Tako je u mojoj kulturi – ispričala je, ali napomenula da ona bebu, ipak, kupa po našim ‘običajima’ jer se plaši da svog Nikolu ne povredi bez prisustva majke da asistira.

Iako je ovde poprilično svoja na svome, ipak joj nedostaje domovina i prijatelji. Najviše pati za hranom.

– U Zambiji se na drugačiji način spremaju riba i povrće, ja volim čkandu, to je jelo koje volim da spremam kod kuće, ali ovde ne mogu zbog sastojaka. Ipak, mnogo volim i srpsku hranu – sarmu, punjenu pljeskavicu, sač, pečenje… Probala sam da spremam musaku i pitu, ali moram još da učim – iskrena je.

Prisetila se i odlaska u Nevesinje kod svekrve, koja obožava da kuva i od koje najviše voli da uči. Pohvalila nam se i da imaju divan odnos.

– Ona je mnogo slatka, ljubazna, isto kao i svekar. Sa njima idem i da muzem krave, sadim krompir, čistim kuću, perem sudove – priča nam Patriša.