radiobalkanfox
U vreme kada nije bilo marketa na svakom ćošku, domaćice su umele da od nekoliko namirnica naprave jelo koje nahrani i telo i dan.
Popara s lukom na vodi jela se zimi, uveče, kada je hleb od juče, a sve ostalo već pojedeno.
Za razliku od masne popare s mlekom, kajmakom i sirom – ova verzija je posna i sirotinjska, ali puna ukusa i domaće topline.
U mnogim krajevima Srbije, naročito u Zapadnoj Moravi i Pomoravlju, ovakva popara bila je večera u dane posta, ili kada se „ništa nije imalo, ali niko nije bio gladan.“
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Popara je tradicionalno srpsko jelo koje osvaja svojom jednostavnošću, ukusom i toplinom, a posebno je draga zbog nostalgije koju budi.
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Popara je tradicionalno srpsko jelo koje osvaja svojom jednostavnošću, ukusom i toplinom, a posebno je draga zbog nostalgije koju budi.
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Popara je tradicionalno srpsko jelo koje osvaja svojom jednostavnošću, ukusom i toplinom, a posebno je draga zbog nostalgije koju budi.
Kako se pravila
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Popara je tradicionalno srpsko jelo koje osvaja svojom jednostavnošću, ukusom i toplinom, a posebno je draga zbog nostalgije koju budi.
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Popara je tradicionalno srpsko jelo koje osvaja svojom jednostavnošću, ukusom i toplinom, a posebno je draga zbog nostalgije koju budi.
Stari hleb – po mogućstvu pogača ili proja – natrga se rukom u duboki tanjir ili zemljanu činiju.
Na tiganju se na malo ulja proprži sitno seckani crni luk (1 do 2 glavice), tek da omekša i zamiriše.
Dodaje se voda i prstohvat soli, i sve se pusti da provri.
Kada voda „pusti ključ“, vruć čaj od luka se pažljivo sipa preko hleba. Neki su ga „potapali“ sasvim, drugi su sipali samo toliko da omekša.
Jelo se odmah, dok je vruće.
U tišini. Uz turšiju. Uz dugačak zimski dan koji se završava kako treba – večerom iz ruku, ne iz frižidera.
Zašto je bila važna
Jer nije bilo stida u skromnosti. Jer su deca znala da je to „dobra večera“, a ne „zamena“.
I jer se znalo – kad imaš hleb, luk i vreme da sedneš sa svojima – imaš sve.
Oblanda sa tri bogata fila: šarena, izdašna i neodoljiva poslastica koja spaja tri ukusa u jednom savršenom zalogaju.
Ovo je recept koji se koristi širom Turske
Moskva torta ima i svoju posnu varijantu
Ovaj recept svideće se mnogima.
Uz nekoliko jednostavnih smernica prženje ribe će biti lak posao, a rezultat je odličan ukus bez masti na tanjiru
Alo
Dodaj komentar