radiobalkanfox
Miodrag Andrić, poznatiji kao Ljuba Moljac, preminuo je na današnji dan pre 37 godina. Tragična smrt dogodila se 22. januara 1989. godine, tokom izvođenja kabaretske predstave “Tri nosketara”. U trenutku kada mu je pozlilo na sceni, publika je pomislila da je to još jedna u nizu kerefeka koje je toliko puta izvodio. Na toj turneji nastupao je sa kolegama po smehu Milovanom Ilićem Minimaksom i Jovom Radovanovićem.
Ljuba je rođen u Kragujevcu 1943. godine. Kao dete preselio se u Beograd, gde je odrastao na Čuburi. Bio je stalni član Ateljea 212 i jedan od najupečatljivijih glumaca svoje generacije. Mnogi su ga upoređivali sa Basterom Kitonom jer se u “najsmešnijim situacijama nije smejao”, dok su ga drugi poredili sa američkim komičarem Lenijem Brusom.
Smatra se jednim od pionira “stendap” komedije u Srbiji, a njegov humor bio je jedinstven i prepoznatljiv. Njegova čuvena replika i danas izaziva osmeh: “Ovde leži Ljuba Čuburac, umro na vreme, boli ga… uvo”.
Moljac se pojavio u oko 50 filmskih ostvarenja, ali je glavnu ulogu imao samo u jednom pozorišnom komadu po kojem je i ostao najprepoznatljiviji. Reč je o monodrami koju je izvodio po tekstu Dragana Aleksića, o lažnom fudbaleru Ljubi Moljcu, patološkom lažovu kakvog se ni baron Minhauzen ne bi postideo.
Zanimljivo je da na početku karijere nije dobijao komične uloge. Prvi put se na filmu pojavio u satiričnoj drami “Inspektor” iz 1965. godine. Igrao je i u maestralnom ostvarenju Živojina Pavlovića “Kad budem mrtav i beo”, gde je tumačio Ibru, mrzovoljnog šljakera koji u jednom trenutku provocira Džimija Barku da peva “Marš na Drinu”.
Zapaženu ulogu ostvario je i u remek-delu Dušana Makavejeva “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” iz 1967. godine, piše 24Sedam. Ipak, ono što ga je izdvajalo od ostalih bili su njegovi komični solo nastupi, izvođeni u maniru američkih “stendap” umetnika, zbog čega su ga mnogi smatrali prvim “stendap” komičarem u Srbiji.
Ljuba Moljac je izuzetno voleo sport, naročito atletiku. Sa suprugom je bio strastveni ljubitelj jamba, a znali su satima da bacaju kockice. Glumu je voleo iskreno i duboko, i bio joj je potpuno posvećen, što najbolje oslikava njegova rečenica: “Strašno volim vredne ljude. Talenat je jedno, ali rad je najvažniji”. Možda zato nije čudno što je svoje poslednje sate proveo upravo na mestu koje je najviše voleo – na sceni.
BONUS VIDEO:
Dodaj komentar